Najstrašnija srpska izreka

Izreka „s koca i konopca“ je poznata mnogima, ali malo ko zna njeno pravo poreklo i značenje. Ova fraza se i danas koristi u srpskim krajevima, a njeni koreni sežu duboko u našu narodnu i umetničku tradiciju.

Jedan od primera može se naći u narodnoj pesmi koju je zabeležio Vuk Karadžić, gde se pominju „zlice i zlikovci, buljumbaše s koca i konopca“. Takođe, publicista Rodoljub Čolaković koristi ovu frazu u svom delu, opisujući ljude „s koca i konopca“ kao one koji su bez roda i imena, što dodatno osvetljava njen mračni ton.

Izreka je pronašla svoje mesto i u pravnim dokumentima. Valtazar Bogišić beleži: „Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane… što no riječ s koca i konopca“. Ove reči ukazuju na to da se radi o osobama koje su došle iz različitih sredina, bez jasnog identiteta.

Značenje ove izreke je, međutim, prilično mračno i datira iz turskog perioda. Do sredine 19. veka, u našim krajevima je postojala praksa da se osuđeni na smrt kažnjavaju na izuzetno surove načine, kao što su vešanje ili nabijanje na kolac. Ove metode su posebno korišćene protiv hajduka i uglednih Srba. Tako su oni koji su uspeli da izbegnu takvu sudbinu često opisivani kao da su pobegli „s ko(l)ca i konopca“.

U početku, ova izreka se odnosila na okupljanje zlih i pokvarenih pojedinaca, koji su već bili osuđeni za teške zločine. Danas, međutim, naglasak je na tome da se radi o grupi ljudi koji su prikupljeni bez ikakvih kriterijuma, što dodatno obogaćuje njeno značenje i upotrebu.

Ovaj članak je pročitalo 156 posetilaca portala!