Kako je nastao mit o Vikinzima

Dugo vremena kroz filmove, serije i umetničke prikaze stvorena je gotovo neizbrisiva slika Vikinga kao ratnika koji na glavi nose šlemove sa velikim rogovima. Iako je ova predstava postala deo popularne kulture, istorijska i arheološka otkrića jasno pokazuju da ona nema nikakvo utemeljenje u stvarnosti. U pitanju je kasniji umetnički dodatak, a ne deo vikinške ratničke opreme.

Kada se sagleda ono što je do sada pronađeno u arheološkim istraživanjima, postaje jasno da su šlemovi u vikinškom dobu bili retkost. Nisu ih nosili svi ratnici, već verovatno samo oni iz viših društvenih slojeva ili oni koji su imali posebnu ulogu u vojnim pohodima. Veliki broj boraca je, po svemu sudeći, ulazio u bitke bez ikakve zaštite za glavu ili je koristio jednostavne kožne kape.

Jedan od najpoznatijih nalaza iz tog perioda je šlem iz Gjermundbua u Norveškoj, otkriven sredinom 20. veka. Ovaj predmet je posebno važan jer predstavlja jedini očuvani vikinški šlem u celini. Njegov izgled je jednostavan i funkcionalan: izrađen je od gvožđa, oblikovan kao čvrsta kapa sa zaštitom za lice u predelu očiju i nosa. Ono što je posebno značajno jeste da na njemu nema nikakvih tragova koji bi ukazivali na postojanje rogova, niti mesta gde bi oni mogli biti pričvršćeni.

Sa praktične strane, dodavanje rogova na borbeni šlem bilo bi izuzetno nepovoljno. U bliskoj borbi, takvi elementi bi lako mogli da se zakače za oružje protivnika ili da predstavljaju dodatnu težinu i nestabilnost. Umesto da pruže zaštitu, oni bi ratnika činili ranjivijim i usporenijim.

Zanimljivo je da se poreklo mita o rogatim šlemovima ne nalazi u vikinškom dobu, već mnogo kasnije. Tokom 19. veka, u periodu romantizma, umetnici su počeli da prikazuju Vikinge na dramatičniji i vizuelno upečatljiviji način. U želji da ih predstave kao još zastrašujuće ratnike, dodavali su im rogove na šlemovima, iako za to nije bilo istorijskih osnova.

Posebnu ulogu u širenju ove slike imala je i scenografija opere „Prsten Nibelunga“ Riharda Vagnera. Kostimograf Emil Depler je u 19. veku osmislio šlemove sa rogovima za izvođače, što je vizuelno ostavilo snažan utisak na publiku. Ta interpretacija se vremenom prenela u širu kulturu i postala gotovo standardna predstava Vikinga, iako nije imala veze sa stvarnim istorijskim izgledom ovih naroda.

Postoje, međutim, dokazi da su u dalekoj prošlosti, još u bronzanom dobu, određeni narodi koristili šlemove sa rogovima, ali oni nisu imali ratnu funkciju. Takvi predmeti su bili deo rituala i ceremonija, a ne opreme za borbu.

Sličan motiv rogova javlja se i u srednjovekovnoj evropskoj heraldici, gde su ukrasi na šlemovima često simbolizovali snagu i plemićko poreklo. I na ovim prostorima, pa i kod pojedinih istorijskih ličnosti poput kneza Lazara, ovaj simbol je korišćen kao znak statusa, najčešće u dekorativne i ceremonijalne svrhe, a ne u stvarnim borbenim uslovima.

Sve to pokazuje da je slika Vikinga sa rogatim šlemovima proizvod kasnije umetničke imaginacije, a ne istorijske stvarnosti. Pravi vikinški ratnici bili su daleko jednostavnije opremljeni nego što popularna kultura to danas prikazuje.

Ovaj članak je pročitalo 27 posetilaca portala!