Стари циркус и први аутобус

Крајем 1966. године, пред новогодишње празнике у сали биоскопа за ученике осмогодишњих школа одржана је, по ко зна који пут, позоришна представа за децу. “У цара Тројана козије уши” редитеља Брана Јањушевића.

Главни глумац у овој представи био је ученик Мијо Карадаревић (Кркљо). После представе сви ученици су примили новогодишње поклоне. Ушли смо у 1967. и зиму која је била са доста снега, што је највише обрадовало децу а и време је било идеално за њихове зимске чаролије.

Тог 15. јануара 1967. почињао би зимски распуст који би трајао д 5. фебруара. Био је и онај летњи распуст који је трајао три месеца, а сада је то све испомерано. Ђаци имају пет, шест распуста у току године, па ни сами не знају када ће који наићи. То све највише погодује просветарима који стигну и у малине и за друге врсте бизниса.

 Далеког 6. фебруара 1967. године у вечерњим сатима, запалио се хотел “Босна”. Био је то стари добри предратни хотел који се налазио у центру града. У том моменту ту су се налазили просторије и магацини транспортног предузећа “Тара” са кафаном “Инвалид” која је била је уз сами хотел. После овог пожара просторије и кафана више нису биле за употребу. Транспортно предузеће из овог објекта прешло је у новоподигнуте објекте у Лугу. Нешто касније на месту хотела “Босна”, чувеног предратног хотела, отворен је хотел Инекс Дрина.

Маја месеца 1967. године индустријски погон “Тара”, издвојен је од Транспортног предузећа „Тара“ и почео је самостално да ради. Почетак фебруара 1967. Бајину Башту задесила је велика трагедија. У набујалој Дрини код Бесеровине утопило се пет радника “Електросрбије” у тренутку када се изненада преврнуо чамац са преко триста килограма кабла кога је требало превести на другу страну Дрине. Овај догађај потресао је цео Златиборски округ.

Од марта 1967. године на месту председника Скупштине општине Бајина Башта, правника Рада Кнежевића заменио је професор Средоје Ковачевић и на овој функцији остао је до марта 1969. године. Средоје Ковачевић по распореду био је пети председник Бајине Баште.

У току 1967. године у општини Бајина Башта добило је посао 1576 радника. У индустрији 919, у пољопривреди 162, у саобраћају 67, трговини 143, у угоститељству 121, у занатству 163 радника.

Да би унапредило производњу Дрвно предузеће “Црни врх” 1967. године, у радни однос примило је 6 инжињера, стручњака за обраду дрвета.

У конфекцији “Миленко Топаловић” 12. маја 1967. године уведена је принудна управа.

Слободан Јагодић – Шанто, фудбалер бајинобаштанске “Слоге” те 1967. године прешао је у ужичку “Слободу“. Тадашњи тренер “Слободе” Драгољуб Милошевић Бебула, изјавио је да је Јагодић замена за Милана Павловића који је прешао у “Црвену звезду”. У ужичкој “Слободи” Јагодић је играо 16 година.

Те далеке 1967. године у нашој “касабици” с времена на време појављивали су се разни забављачи и циркусанти који су ишли из места у место и засмејавали овај комирани народ. Тако је у септембру дошао циркус “Колосеум”  који је своју огромну шатру сместио на старој зеленој пијаци и онда су колима обилазили градић и са звучника јављали: „Још само данас у вашем месту, дођите да видите човек сендвич, теле са два трупа и шест ногу, човек гута ватру и једе стакло и још стотине трикова.“ Радознала марва полети и напуни шатру кад тамо !!! “Шаралаза” Исто то нам сервирају и дан данас, не можемо да се опаметимо.

Аутор: Жико Васиљевић за Бајинобаштанске новине 2002.

Ovaj članak je pročitalo 181515 posetilaca portala!

Prvi Portal

Redakcijski prilog

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.