Prvi maj – istorija i tradicija
U Srbiji se Prvi maj godinama dočekuje kao prilika za odmor, druženje i odlazak u prirodu. Mnogi jedva čekaju neradne dane kako bi pobegli iz grada, zapalili roštilj i ostali uz muziku i dobro raspoloženje do kasno u noć. Iako je postao sinonim za opuštanje, malo ko se zaista zapita šta se ovim datumom obeležava.
Prvi maj se širom sveta obeležava kao Međunarodni praznik rada, u znak sećanja na velike radničke proteste u Čikagu 1886. godine. Tada su stotine hiljada radnika izašle na ulice sa zahtevom za uvođenje osmočasovnog radnog vremena.
Njihova borba trajala je danima. Tokom demonstracija 3. maja došlo je do sukoba sa policijom u kojem su stradala četiri radnika iz sindikata. Već narednog dana situacija je dodatno eskalirala kada je tokom protesta bačena bomba na policiju, pri čemu je poginulo sedam policajaca, a veliki broj je povređen. Nikada nije utvrđeno ko je bacio bombu, iako se pretpostavlja da je reč o provokatoru.
Vlasti su potom uhapsile osam anarhista, među njima i Avgusta Spajsa i Alberta Parsonsa, koji su optuženi za ubistvo i osuđeni na smrt. Njihova pogubljenja izazvala su masovne reakcije – tokom Parsonove sahrane, ulicama Čikaga prošlo je oko 250.000 ljudi u znak podrške i protesta protiv presude.
Na Drugom kongresu Internacionale 1889. godine doneta je odluka da se 1. maj obeležava kao međunarodni dan radnika, simbol borbe za radnička prava i solidarnost širom sveta.
U Srbiji se ovaj datum počeo obeležavati ubrzo nakon toga. Već 1893. godine zabeležena su prva sindikalna okupljanja povodom Prvog maja, o čemu postoje i istorijske fotografije.
Zanimljivo je da je u zemlji u kojoj je ovaj praznik nastao – Sjedinjenim Američkim Državama – Prvi maj vremenom izgubio značaj. Zbog političkih okolnosti i straha od socijalističkih i komunističkih ideja, američki radnički pokreti su se distancirali od ovog datuma, pa se Dan rada tamo danas obeležava prvog ponedeljka u septembru.
Na ovim prostorima, Prvi maj je svoj puni značaj dobio u vreme socijalističke Jugoslavije, kada je postao jedan od ključnih državnih praznika. Organizovane su velike parade, posebno u Beogradu, najpre na Terazijama, a kasnije ispred Savezne skupštine i duž Bulevara kralja Aleksandra. Simboli tog vremena bili su petokraka, srp i čekić, kao i zastave i portreti Josipa Broza Tita.
Upravo tada Prvi maj postaje i neradni dan u današnjem smislu, uz ustaljene običaje poput prvomajskih uranaka, boravka u prirodi i okupljanja oko logorske vatre. U nekim krajevima slični običaji su ranije postojali i na Đurđevdan, 6. maja.
Vremenom se razvila tradicija opuštenih proslava, uz hranu, piće i druženje, pa je praznik rada kod mnogih postao sinonim za piknik i odmor sa porodicom i prijateljima.
Starije generacije često se prisećaju da je Prvi maj nekada bio poseban porodični praznik, sa više svečanog karaktera – kupovala se nova garderoba, išlo se na predstave i organizovane priredbe, i praznik se dočekivao sa posebnim uzbuđenjem.
Tako se i danas, kroz različite običaje i navike, Prvi maj u Srbiji obeležava kao spoj istorijskog sećanja i savremenog načina opuštanja.
Foto: Wikipedia
Ovaj članak je pročitalo 70 posetilaca portala!