Стара Башта: Мајстори и занати

У предратној Бајиној Башти биле су заступљене скоро све ондашње занатске струке. Било је међу њима веома интересантних људи који су, на свој начин, обележавали и свој еснаф а и епоху.

Аутор: Миодраг Мијо Димитријевић
Текст је објављен ре смрти аутора у штампаном издању ББН Бајинобаштанских новина

Трудићу се, да по сећању, наведем називе свих тих струка. Нећу наводити имена власника радњи што је мени иначе јако жао. Међутим, не бих могао да их наведем све, а да поменем само неке, огрешио бих се о оне које нисам навео. Дакле, у старој Бајиној Башти постојале су следеће занатлије: Пекари, касапи, ћевабџије, воскари (који су се бавили прерадом пчелињег воска и израдом свећа црквених и за домаћинства. Ови воскари звали су се још и лицидери због израде за оно време популарних колача у виду срца у чијој је средини било мало огледалце. Ти колачи су се звали лицидерско срце). Обућари (или шустери који су ручно израђивали све врсте ципела – мушке, женске и дечје), сарачи (који су правили лепе и практичне предмете од коже: Торбе, новчанике, каишеве,  амове за коње, седла, и друго), столари (или тишљери који су израђивали све предмете од дрвета потребне за домаћинство), кројачи (или шнајдери који су шили и поправљали градска одела), абаџије (који су шили народна, сеоска одела, где су се посебно истицали чувени копорани шивени од плаве чоје украшени са свиленим гајтанима), ковачи, бравари, машинбравари, казанџије (који су израђивали бакарне казане, раније бакраче, џезве, тепсије, и слично), поткивачи (који су поткивали коње и волове), бојаџије, јорганџије, вуновлачари, молери, грнчари (који су правили земљане, т.ј. глинене лонце, ћупове, саксије за цвеће и сл.).

            Био је један ткач који је на својој ручно и ножној покретаној машини званој разбој израђивао одређене врсте тканина за домаћинство, затим содаџија, који је поред пуњења оних посебних флаша са сифон содом, правио и неки газирани слатки напитак популаран код ондашње младежи, а звао се клакер. Бербери (фризери) од којих је један и вадио зубе до доласка зубног лекара у Бајину Башту, а други је негде средином овог века почео да прави чувене електричне ондулације што су бајнобаштанске даме одушевљено прихватале.

            Негде истих година у Бајину Башту се доселио и први мајстор за прераду црева, тако да су грађани, приликом јесењих посјечења могли да набаве специјално припремљена црева за кобасице и друго. Тај мајстор је био пореклом Чех, миран, ћутљив, веома поштен човек. Имао је три лепушкасте и врло пристојне кћерке. Не бих никако смео да изоставим опанчаре чији је еснаф био прилично бројан. Постојао је и пушкар, мајстор за оправку оружија. Што се тиче фотографа прву радњу из те струке отворио је један Рус, избегао из царске Русије за време бољшевичке револуције. Звао се Александар и имао је већу породицу. Сећам се да смо се са његовом децом играли и научили понеку руску реч. Некако у исто време доспела су у Бајину Башту још два руска емигранта, са два пристојна путничка аутомобила. Звали су се Василиј и Петар. Постали су први бајнобаштански таксисти. Возили су грађане у свим приликама, а највише су се ангажовали на релацији Бајина Башта – Ужице. Због железничке станице, а и по другим пословима, пошто је Ужице, као и данас, било центар округа.

            Добри мајстори – добри људи!

            Нека ми не замере стари Бајинобаштани ако сам занат неког њиховог претка изоставио, прошло је доста времена од тад па сам доста и заборавио. Све те занатлије биле су углавном добри људи, не само што су били добри мајстори него су и уносили и дух добре радости и доброг расположења у живот читаве вароши. Рецимо, неки су добро певали, па се из њихових радњи орила песма. Неки су били духовити и причали су разне шале и вицеве. Били су активни учесници у свим збивањима у граду. Било је добрих певача, одличних фудбалера, бициклиста, гимнастичара, који су на тадашњим соколским слетовима изводили праве бравуре.

            Преко зиме, кад су се у хотелима ”Босна” и ”Европа” одржавале чувене градске забаве, занатлијска је била једна од водећих. Не само због доброг штимунга, него и због богате лутрије на којој су згодици били вредни производи које су прилагале бајинобаштанске занатлије. Међутим, већ у другој половини тридесетих година почињу да се на том идиличном занатлијском небу навлаче тамни облаци. 

Стеван Божић – Стево Брицо и његова супруга Дивна Божић, имали су берберско-фризерски салон на главној улици у локалу где се данас налази трговина Тим, преко пута Хотела Дрина.

Prvi Portal

Redakcijski prilog

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.