Zašto ljudi ponekad biraju da ne znaju

Mnogo puta nam se dešava da „okrenemo glavu“ i ne želimo da saznamo nešto što bi moglo da nas zabrine. Psiholozi objašnjavaju da je ovo ponašanje često i ljudski je, iako može imati posledice.

Primeri su različiti – od sumnji u bezbednost vakcina, preko sastava mesnih proizvoda, do načina na koji se proizvode proizvodi velikih kompanija. Mnogi ljudi svesno odlučuju da ne istražuju ove teme, iako bi informacije mogle promeniti njihove odluke.

Studije pokazuju da postoji i eksperiment koji to potvrđuje. U jednom istraživanju, učesnici su mogli da biraju između veće ili manje zarade za sebe, pri čemu bi odluka uticala i na drugu osobu. Kad su učesnici znali posledice, većina je birala pošteniju raspodelu, dok je oko 40% odlučilo da uzme maksimalnu korist za sebe. Kada im posledice nisu bile otkrivene, isti procenat ljudi nije želeo da sazna kako će njihov izbor uticati na drugu osobu i jednostavno je odlučio u svoju korist.

Psiholozi objašnjavaju da ovakvo ponašanje može imati dva osnovna uzroka:

• Očuvanje dobrog imidža – ako ne znamo posledice svojih postupaka, možemo da se osećamo moralno i pravedno.
• Kognitivna nepažnja – ljudima je prirodnije da ne razmišljaju više nego što moraju, birajući lakši put umesto dodatnog truda i istraživanja.

Zaključak istraživanja je jasan – neznanje je često delimično voljno i svesno. Ljudi ga koriste da bi zaštitili svoj lični imidž i izbegli neprijatne informacije, iako to ponekad može uticati na druge ili dovesti do sebičnih odluka.

Izvor: Bonitet

Ovaj članak je pročitalo 170 posetilaca portala!