Uzajamno ozleđivanje i sledstveni bol biće neminovni
Jednog hladnog zimskog dana nekoliko ježeva zbilo se na gomilu kako bi se uzajamno grejali i tako izbegli smrzavanje. Ali uskoro su osetili uzajamno bockanje, što ih je nateralo da se ponovo odvoje. Kada ih je potreba za toplotom opet okupila, ubodi su se ponovili: bacani su između dva zla sve dok nisu otkrili pravo rastojanje sa kog su mogli da se uzajamno tolerišu. Tako isto potreba za društvom, potekla iz praznine i monotonije njihovih života, ljude vuče jedne ka drugima, ali ih brojne neprijatne i odbojne osobine opet razdvajaju. I baš zato je mogućnost uzajamnog pozleđivanja među ljudima umnogome veća kada ljudi postanu uzajamno bliski, negoli onda kada se oni ne poznaju. Blizinu treba stoga tolerisati samo onda kada je to neophodno za preživljavanje i izbegavati kad god je to moguće. U protivnom uzajamno pozleđivanje i sledstveni bol biće neminovni.
Artur Šopenhauer
Ovaj članak je pročitalo 10990 posetilaca portala!