WWF: Odbegli lav u Budvi ukazuje na problem krijumčarenja životinja

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF zabrinuta je zbog vesti o odbeglom mladuncu lava koji poslednjih nekoliko dana luta šumama Crne Gore.

Lav je navodno u privatnom vlasništvu stranog državljanina smeštenog u Budvi, ali ne postoje podaci o njegovom uvozu, što ukazuje na to da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem. Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore objavila je javni poziv za volontere koji će danas učestvovati u potrazi za mladim lavom.

U WWF-u ističu da lavovi nisu kućni ljubimci, a pri zatočeništvu lavova u opravdanim i zakonitim slučajevima potrebno je zadovoljiti brojne uslove za njihovo držanje u prostoru što sličnijem njihovom prirodnom staništu. Osim etičkih dilema, mnogo rasprostranjeniji problem je nezakonita trgovina divljim životinjama, jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koja, prema podacima Europola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou.

Krijumčarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice po biološku raznovrsnost i mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja.

A lion cub (Panthera leo) peers through the legs of its mother in the first rays of the day, Maasai Mara, Kenya.

”Iako postoje brojni zakoni kojima se kažnjiva dela protiv divljih vrsta regulišu, često u praksi ovakvi slučajevi prođu ispod radara zbog manjka kapaciteta i nedovoljne saradnje institucija. Važno je uspostaviti efikasnu i trajnu saradnju između nadležnih institucija, povećati broj stručnjaka koji će se baviti isključivo ovom vrstom kažnjivih dela, ali i edukovati javnost o njihovoj ozbiljnosti i štetnosti. Dužnost svih nas je da prijavljujemo kažnjiva dela protiv životne sredine, uključujući krijumčarenje, krivolov i trovanje životinja, koji su često međusobno povezani”, kaže Snježana Malić-Limari iz WWF Adrije.

Evropske zemlje su često ciljna tržišta i područja tranzita velikih mačaka poput lava i tigra. Osim što se uvoze mladunci ili mrtvi lavovi kao trofeji, evropske zemlje su tranzitni putevi za prenos lavljih kostiju, zuba ili kandži iz Afrike u Aziju, gde se koriste u alternativnoj medicini i kao nakit. Iako ne dođu uvek pred oči javnosti, takvi slučajevi nisu retki, a nezakonita trgovina najčešće uključuje i slonovaču, rogove nosoroga, vodozemce poput kornjača i ptice.

African lion cubs (Panthera leo).

Shvatajući raširenost ovakvih zločina u Evropi, WWF Adria u regionu sprovodi projekat ”Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), kojim nastoji da obeshrabri zločine protiv zaštićenih divljih životinja i smanji nezakonite radnje kroz uspostavljanje uspešne saradnje između relevantih institucija i podizanje svesti javnosti o važnosti i raširenosti problema zločina protiv divljih vrsta.

Slučajevi poput ovog jasno potvrđuju da su zločini protiv divljih vrsta ozbiljan problem i u našoj regiji. Rad WWF-a usmeren je na očuvanje prirode i divljih vrsta, ali je neophodno uključiti i javnost i institucije da bismo ugroženim životinjama poput ove velike mačke osigurali budućnost. Ovaj lavić nas sve upozorava da moramo hitno da delamo jer su sistemska rešenja dugotrajan proces, a ugrožene vrste nemaju mnogo vremena.

Ovaj članak je pročitalo 402 posetilaca portala!

Facebooktwitter

One thought on “WWF: Odbegli lav u Budvi ukazuje na problem krijumčarenja životinja

  • 9. фебруара 2022. at 18:13
    Permalink

    Sigurno je u pitanju krijumcarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice za biolosku raznovrsnost i mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja. Slucajevi poput ovog jasno potvrdjuje da su zlocini protiv divljih vrsta ozbiljan problem. Pametnije bi bilo kada bi radili i doprinosili nesto korisno kao sto su medicinske gljive, kao sto su hericium, reishi kapsule, agaricus gljive i nemacki cordiceps. Da pomognu ljudima da koriste nesto sto je prirodno i kvalitetno za poboljsanje zdravlja svojih gradjana i njihov imunitet.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.