Udruženje malinara Srbije: Otkupljivači najavljuju manju otkupnu akontnu cenu maline

Predsednik Udruženja proizvodjača malina u Srbiji Dobrivoje Radović nedavno je izjavio, da vlasnici hladnjača koji su preuzeli maline po akontnoj ceni od 550 dinara po kilogramu sada najavljuju smanjenje te cene za 40 dinara, sa obrazloženjem da se to voće teško prodaje.

„Vlasnici hladnjača koji su preuzeli maline od proizvodjača u Srbiji sada, umesto ugovorom precizirane akontne cene od 550 dinara po kilogramu za najkvalitetnije sorte vilamet, miker i fertodi, nude 510 dinara jer tvrde da je kriza i da se slabo prodaje“, rekao je Radović za Betu.

Dodao je da je akontna cena, minimalna cena koja je deo konačne i da se samo može dodatno povećati, a nikako smanjivati i da se to do sada nikad nije dogodilo.

Radović je rekao da su otkupljivači do sada punu cenu isplatili za 20-30 odsto proizvodjača u Srbiji i da su oni sa područja Kosjerića, Valjeva, Osečine, Brusa, dela Užica i Ivanjice. Vlasnici hladnjača su na početku berbe na tim područjima malinu plaćali od 600 do 620 dinara po kilogramu.

Otkupljivači u ostalim delovima Srbije ponudili su, prema njegovim rečima za oko 50 odsto prodavaca malina akontnu cenu od 550 dinara, a rokovi isplate su različiti i protežu se do decembra ove godine.

„Tvrdim da su se otkupljivači, koji sada smanjuju akontnu cenu, dogovorili i da deluju monopolski, ali Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji ne radi svoj posao“, rekao je Radović.

On je rekao da ne veruje otkupljivačima da prodaja ide teško jer je rod maline bio maksimalno oko 50.000 tona, a prosek je do 2017. godine bio 86.000 tona.

„Maline nema previše i ne može se meriti kvalitetna, ručno brana malina u Srbiji sa kvalitetom i cenom industrijske maline u Poljskoj. Otkupljivači u Srbiji su pre dve godine, zbog slabog roda, ostali dužni kupcima oko 20.000 tona, pa ovogodišnja ponuda koja je inače smanjena ne može biti prevelika i razlog za obaranje akontne cene“, rekao je Radović.

On je rekao da su proizvodjači za rod maline u 2021. godini na akontnu cenu od 420 dinara po kilogramu dobili doplatu još oko deset dinara, a da su otkupljivači imali zaradu od 50 do 200 dinara po kilogramu.

„Otkupljivači tada nisu delili ogromnu zaradu sa proizvodjačima, već su nam dali simboličnih desetak dinara, a sada traže da, zbog krize i slabe prodaje, delimo sa njima navodni gubitak i odreknemo se 40 dinara po kilogramu“, rekao je Radović.

Dodao je da proizvodjači traže da otkupljivači poštuju ugovor, da država prekontroliše koliko je maline izvezeno i po kojim cenama, kao i da Komisija za zaštitu konkurencije utvrdi da li su sklopili monopolski dogovor da sada obore akontne cene po kojima su potpisani ugovori.

Radović je rekao da je nedopustivo da otkupljivači sada traže da im država pomogne u odlaganju isplate kredita jer ni oni ne nude proizvodjačima malina, koje su finansirali kupovinom djubriva i zaštitnih sredstava, odlaganje izmirenja tih obaveza.

Neki proizvodjači su najavili da su spremni da pokrenu sudske procese zbog neizvršenja ugovora o otkupu malina.

Izvor: Beta

Ovaj članak je pročitalo 387 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.