Stopama strica Radiše Ilića

Mladi fudbaler Denis Ilić iz Bajine Bašte koji je krenuo u ostvarivanje svojih snova, govori o tome kako je odlučio da napusti svoj grad, da se odvoji od porodice i posveti se svojoj najvećoj ljubavi – fudbalu.
„Od kada znam za sebe ja volim fudbal. Ali prava ljubav prema lopti i fudbalu javila mi se kada sam bio baš mali, sa nepunih pet godina. Čim sam izrazio želju da treniram fudbal, mama me upisala u fudbalski klub. Tada sam krenuo da treniram. Bio sam najmlađi u ekipi, ali brzo sam se snašao i treneri su prepoznali moj talenat. Igrao sam u klubovima „Sloga“ i „Kosmos“, opravdao sam se na raznim pozicijamakao špic, bek, i sredina“ – kaže šesnaestogodišnji Denis u razgovoru za naše novine.
denisTrener koji je je prvi prepoznao Denisov talenat i koji ga je naučio da igra fudbal i da razvija talenat je Ilija Milekić – Brko. Bio je to u dobroj meri prepoznat porodični talenat jer je Brko od ranije poznavao i Denisivog oca Željka i strica Radišu Ilića sa kojima je često provodio vreme na stadionu u Lugu pa mu nije bilo teško da i u Denisu prepozna žicu za fudbal . Iako više ne trenira kod njega, mnogo ga voli i poštuje, kao i sve čemu ga je naučio. Prve kopačke dobio je od strica Radiše Ilića, koji je sada trener golmana u „Partizanu“ i od njega uvek dobija korisne savete. Porodica mu je najveća podrška, oni veruju u njega i u njegov talenat i uvek su tu za podršku. Denis je vrlo rano ostao da živi samo sa majkom Sanelom, jer je njegov otac Željko rano preminuo. Iako bez očeve podrške, što je većini fudbalera najvažniji oslonac i motivacija, Denisu je i majka Sanela pružila srčanu podršku i motivaciju da uspe kao fudbaler. Denis pored majke svoju porodičnu ljubav i podršku deli i sa sestrom Emom i bratom Sretenom a od njegove šeste godine sportska podrška dolazi i od očuha Miroslava.
Ljubav prema fudbalu krunisana je peharom za najboljeg strelca koji je Denis dobio 2009. godine u kategoriji 2000 – tog godišta u Bajinoj Bašti. Nakon dve godine, 2011. odlikovan je i za treće mesto kao najbolji sportista u kategoriji do 12. godina -pioniri. Takođe, isto priznanje dobio je i 2014. godine u kategoriji od 12 do 14 godina. Bilo je tu još raznih priznanja i medalja, ali ove su za Denisa najznačajnije. Sve medalje i pehari daju mu podsticaj za dalji trud i rad.
„Iz Bajine Bašte sam otišao prošle godine u martu, kada me je trener Nemanja pozvao da igram za njegov klub „Sloboda“ iz Užica. Nije bilo teško napustiti grad, teško je bilo otići od porodice i drugara sa kojima sam svakodnevno provodio vreme. Bilo je teško napustiti poznato okruženje i krenuti u nepoznato. Ali ljubav prema fudbalu je nadjačala svaki strah i sumnju, upisao sam Sportsku gimnaziju, što mi je takođe bila velika želja“ – kaže Denis o svojim nedavnim uspesima.
Denis vredno trenira svakog dana, iako su treninzi i zahtevni i naporni on nalazi vremena i za druženje, prijatelje i drugere, ne samo sportiste već i mnogo širi krug prijatelja. Oni svi redom o Denisu misle lepo i kažu za njega da je pravi drug i vredan sportista. Još je rano da ga pitamo za devojke i kakvu bi izabranicu želeo da ima ali ne sumnjamo da će i u tome biti uspešan.
„I dalje igram za fudbalski klub „Sloboda“ iz Užica, na poziciji sam desnog beka. Treninzi su naporni ali ja se trudim da sve postignem i da svaki put po malo napredujem jer voleo bih da ostvarim svoj san a to je da zaigram u nekom stranom klubu, i da postanem reprezentativac Srbije“ zaključuje Denis.
Iako se od njega kao igrača na odbrambenoj poziciji ne očekuje da postiže golove nadamo se da će u budućnosti ovaj perspektivni fudbaler i sa te pozicije protresati mreže učenika njegovog strica Radiše.

Ivana Matić

Ovaj članak je pročitalo 576 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.