Sećanje na Ivana Đurića

Navršilo se 23 godine od prerane smrti Ivana Đurića istaknutog jugoslovenskog vizantologa i liberalno-demokratskog političara. Ivan Djuric umro je 23. novembra 1997. godine u Parizu nakon teske bolesti. Djuric je rodjen 1947. godine u Beogradu, gde je zavrsio klasicnu gimnaziju i studije istorije na Filozofskom fakultetu, na kojem je doktorirao 1982. godine. Pored istorije Vizantije i srpskog srednjeg veka, bavio se i teorijom istorije.

Kao gostujuci profesor boravio je u Atini, Nici i Parizu i bio saradnik vise naucnih ustanova u Francuskoj, Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Grčkoj i drugim zemljama. Objavljene su mu dve knjige: “Sumrak Vizantije”, koja je prevedena na francuski, poljski, ruski, italijanski i nemački i “Istorija – pribežiste ili putokaz”. Odlikovan je Ordenom viteza za zasluge učinjene grckom narodu i jedan je od najmladjih nosilaca tog odlikovanja.

Bio je predsednik Liberalnog foruma Srbije i glavni i odgovorni urednik nezavisnog lista “Demokratija danas”. Pripadnik je Evropskog pokreta, organizacije koja deluje u okviru Evropskog parlamenta u Strazburu.

Predizborni letak Ivana Đurića iz izborne trke 1990.

Na prvim višestranackim predsednickim izborima u Srbiji, odrzanim decembra 1990. godine, bio je kandidat Ujedinjene demokratske inicijative (UJDI) i Saveza reformskih snaga za Srbiju, kada je dobio 277.398 glasova (trece mesto). Osim sto je 1968. i 1969. godine bio predsednik fakultetskog odbora Saveza studenata Filozofskog fakulteta, nikada se ranije nije aktivno bavio politikom i nije bio clan SKJ.

Poslednjih godina života živeo je i radio u Parizu. Djurić je bio predsednik Pokreta za demokratske slobode (PDS) sa sedistem u Parizu i počasni predsednik koalicije Šumadija iz Kragujevca a koja je tih godina bila aktivni pobornik liberalno-demokratske politike i protivnih režima Slobodana Miloševića.

Đurić je potomak starosedelaca iz sela Zaovine na Tari (Đurići Popovići) a sin je poznatog beogradskog doktora Dušana Đurića Zinaje (osnivač Interne klinike u Beogradu i rodonačelnik srpske endokrinologije) i ugledne beogradske profesorke univerziteta Ivane Nene Bogdanović (sestra arhitekte Bogdana Bogdanovića). Ivan je bio oženjen suprugom Dunjom (kćerka kompozitora Oskara Danona) sa kojom je imao dve kćerke. Ponikao u porodici univerzitetskih profesora levičarske orijentacije ali nije se odricao tardicionalnih vrednosti i svog srpskog porekla.

Ivan je bio veliki zaljubljenik u srpsku istoriju a vreme je često provodio na Tari u porodičnoj kući svoga oca, gde ga pamte kao vedrog i progresivnog čoveka daleko ispred svoga vremena. Svom ocu Dušanu pomagao je i stručno i materijalno da sakupi i priredi građu za objavljivanje porodične monografije “Đurići u Zaovinama” koja je izšla nekoliko meseci pre Ivanove smrti a svega nekoliko nedelja pre smrti Ivanovog oca Dušana.

Kao predsednik Pokreta za demokratske slobode (PDS) u Parizu Ivan je organizovao evropske intelektualce i stvaraoce iz Srbije u egzilu na prikupljanju pomoći za demokratske i reformske institucije u Srbiji. Nekoliko puta je posetio Bajinu Baštu gde je razgovarao sa tadašnjim opozicionarima a sakupljao je i materijalnu i finansijsku pomoć za tadašnju nezavisnu RTV Bajina Bašta koja je bila jedan od vodećih svetionika demokratije i slobodnih medija Srbija.

Iako je Ivan izuzetno voleo i cenio Zaovine i Bajinu Baštu postoji jedna, pomalo bizarna i tužna činjenica. Naime, na izborima za predsednika Srbije održanim 19. decembra 1990. godine Ivan Đurić je u opštini Bajina Bašta dobio 8 (osam) glasova a u selu Zaovine nije dobio ni jedan glas.

Ovaj članak je pročitalo 283 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.