Pršutara Kačer: Tradicija duga 100 godina

Pršutara Kačer iz istoimenog mesta postoji sa tradicijom dugom oko 100 godina. Osim promene naziva ova proizvodno ulužna radnja do sada nije menjala ništa drugo. Razvijala se tradicija koja je vremenom postala zaštitni znak porodičnog gazdinstva Zarić koji su vlasnici osim recepata predaka i preduzeća Pršutara Kažer.

Tradicija proizvodnje sušenog mesa neguje se generacijama. Kontrolu proizvodnje, od odabira stoke, ručne obrade, preko selekcije sirovog mesa, usoljavanja, odležavanja, do dimljenja-sušenja, patentirali su još njihovi stari.

”Po recepturi dede, moj otac, a zatim ja i moj sin nastavili smo proizvodnju dimljenih kobasica, slanine, pršute, čvaraka po čemu smo prepoznatljivi u Zlatiborskom okrugu i šire”, kaže Savo Zarić proizvodjač suhomesnatih proizvoda iz Kačera.

Proivodnja traje tokom cele godine, a tradicija duga 100 godina garantuje kvalitet.

”Stoka koju mi nabavljamo dolazi sa pašnjaka zlatiborskog kraja. To su predeli bogati planinskom, zdravom travom, nema tu veštačkog đubriva. Prava ispaša stoke prepoznaje se kasnije u kvalitetu mesa. Zbog prirodnih pašnjaka i zdrave prirode ovi krajevi su poznati nadaleko po suvomesnatim proizvodima”, kaže Zarić

Dodaje, da prave pančetu i tzv. užičku slaninu gde se pečenice ostavljaju na njoj.

”Pravi se tako što se drži 10 do 15 dana u salamuri, vrši se rasoljavanje 24 sata, a onda se suši na dimu na temperaturi od 15 do 20 stepeni mesec dana. Slaninu kada se soli, stavimo u jednu posudu u kojoj se valja u soli, a potom se slaže jedna na drugu i tako stoji od 10 do 15 dana nakon čega se vrši rasoljavanje”, kaže Zarić i navodi da je najkvalitetnija slanina ona koja se pravi od svinje čija težina ne prelazi 120 kilograma.

”Proces obrade slanine je proces koji se radi standardno. Pančetu pravimo tako što meso skidamo sa rebara i to je najlepši deo slanine ili plećke koji je takodje vrhunskog kvaliteta”, kaže Zarić i dodaje da u sušarama isključivo koriste bukovo drvo.

”To je mekano i suvo drvo koje ne poseduje nikakvu kiselinu. Danas, baš kao i naši preci, primenjujemo identičnu recepturu, ne koristeći aditive. Izgradili smo prepoznatljivost i ono što je najbitnije da je potrošač zadovoljan, jer najveća priznanja dolaze nam od potrošača”, zaključuje Zarić.

Ovaj članak je pročitalo 275 posetilaca portala!

Facebooktwitter

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.