Oštećeni malinari računaju na državu

Proizvođači iz Prijepolja,  gde je sneg oštetio polovinu od oko 500 hektara zasada,  zatražili su pomoć od lokalne vlasti i Vlade Srbije i najavili mogućnost protesta. U Ivanjici, prema nezvaničnim podacima, malina je stradala na više od 1.000 hektara, a slična situacija je u Novoj Varoši i Priboju.

Borko Pavić, predsednik Saveza Srpska malina, kaže da su štete u malinjacima od 50 do 60 odsto na nadmorskim visinama od oko 700 metara, a da je rod kompletno uništen na visinama od oko 1.000 metara.

–  Iznosi šteta nisu preuveličani, niti su marketiški trik proizvođača kako bi postigli što bolju cenu, nego je to realnost koja može da se utvrdi na terenu – navodi Pavić, a potom dodaje da savete stručnjaka o optimalnim nadmorskim visinama o uzgoju maline, demantuje realnost.

– Zbg klimatskih promena, uzgoj maline u nižim predelima, od 300 do 400 metara nadmorske visine, postao je problematičan zbog isušivanja zemljišta, plamenjače i ostalih bolesti. S druge strane, na nadmorskim visinama od 800 do 1.000 metara prinosi su izuzetni, manji je rizik od bolesti, malina kasnije sazreva i kasnije se bere i postiže bolju cenu – ocenio je Pavić i istakao da je masovni uzgoj maline ilustracija njene socijalne komponente, te da bi država trebalo to da prepozna.

Navodeći da će taj savez zatražiti od osiguravajućih kuća da malinarima, pre ovogodišnje berbe, ponude i osiguranje od šteta izazavanih i drugim elmentarrnim nepogdama, a ne samo od grada, Pavić dodaje da bi Ministarstvo poljoprivrede, posredstvom IPA fondova, trebalo da omogući postavljanje protivgradnih mreža u malinjacima, koje bi bile zaštita i od snega, jer poljoprivrednici za to nemaju novca.

Malina pod snegom
Nedavni iznenadni sneg u višim predelima Zlatiborskog okruga naneo je najveće štete malinarima u okolini Nove Varoši.

 

Milan Đokić iz udruženja „Vilamet“ u Arilju, najavljuje da će posledice šteta biti evidentne i u rodu naredne sezone, zbog razlilčtih oblika bakterioza, te da se one mogu sanirati velikim ulaganjima.

– Proizvođači očekuju nadoknadu šteta od lokalnih samouprava i Ministarstva poljoprivrede, jer najveći deo uzgajivača živi od malinarstva – naveo je Đokić i podsetio na to da je u ariljskom kraju pod malinama oko 2.500 hektara, a da će rod biti manji od 30 do 50 odsto.

Miodrag Bogdanović iz Kumanice, sela na obroncima Golije, uzgaja malinu na nekoliko parcela ukupne površine 33 hektara i to na na nadmorskoj visini od 900 do više od 1.000 metara, navodi da je šteta u njegovim malinjacima od 60 do 80 odsto. On, poput drugih ivanjičkih proizvođača, očekuje da lokalna komisija konačno proceni štetu.

– Malinjake nisam osigurao, jer osiguravajuće kuće priznaju osiguranje samo za štete od grada i trebalo bi odmah da nam ponude širi spektar osiguranja, kojim bi se nadoknadile i štete od suše, grada, poplava i druguh elementarnih nepogoda, pa i snega u maju – kaže Bogdanović, a potom dodaje:

– U izvozu Srbije malinarstvo učetvuje sa 250 miliona evra i pitam se kada će malinari konačno da zasluže i odgovarajuću podršku  države u vidu nadoknada šteta od elementarnih nepogoda“.

Cena

– Tražimo da mininalna početna akontna cena bude kao prošle godine, odnosno od 210 do 220 dinara . To je reralna cena, jer će rod biti znatno manji, a konačnu cenu neka odredi tržište – poručio je Borko Pavić.

Odgovornost države

– Za štete, koje je 14.maja prošle godine izazvao grad, odgovorna je država, jer je protivgradne stanice, umesto 15.aprila, pokrenula tek 15.maja. S druge strane, od 660 miliona dinara, koliko je bila prošlogodišnja šteta od grada u malinjacima u Ivanjici, dobili smo svega dva odsto, odnosno 14,2 miliona dinara. Ukupna šteta na voćarskim zasadima, poput jabuka, šljiva, malina i drugog voća, bila je veća od milijarde dinara. To je sraman odnos države prema poljoprivrednicima“.

Ovaj članak je pročitalo 426 posetilaca portala!

Facebooktwitter

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.