O poreklu stećaka

Stećci su srednjovekovni nadgrobni spomenici jedinstvene pojavnosti, kažu stručnjaci, kakvih nema nigde u Evropi, a nastajali su između 11. i 15.veka. Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska potpisale su 2009.godine zajednički projekat za kandidaturu stećaka i upisivanje na Listu svetske baštine UNESKO.

mramorje-perucac
Nalazište stećaka u Perućcu na lokalitetu Mramorje

Stećak je termin usvojen u nauci, dok je u narodu poznat kao kamen, beleg, a najčešće mramor. Stećci ili mramorje su srednjovekovni nadgrobni spomenici u obliku monolitnog velikog kamenja, ponekad ukrašeni elementima arhitekture, bordurama, krstovima, biljnim, geometrijskom ili astralnim motivima, oružjem i oruđem, ljudskim i životinjskim predstavama, različitim scenama iz života. Ukrasi vrlo često nisu kanonizovani ili striktno vezani za hrišćansku simboliku. Mogu biti u formi ploče, usadnika, krsta, sanduka, sa i bez postolja. Najviše stećaka ima u Bosni i Hercegovini, nešto manje u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Stećci se, po jednoj od teorija, vezuju za bogumile, srednjovekovnu bosansku sektu i mahom su nastajali pre dolaska Turaka. U Srbiji ih najviše ima u predelima uz reku Drinu.

 

Na teritoriji severozapadne Srbije registrovano je više od 120 lokaliteta sa mramorjem i oko 1000 pojedinačnih spomenika. Neki su ukrašeni zanimljivim predstavama i natpisima, ali, ipak, većina stećaka u našim krajevima je skromne izrade. Nedavno je na lokalitetu Mramorje u Perućcu, kod Bajine Bašte, u saradnji sa stručnjacima Narodnog muzeja u Beogradu počelo arheološko istraživanje srednjovekovne nekropole za koju kažu da je najznačajnija u Srbiji, a krajem prošlog veka proglašena je za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

To je jedna od tri nekropole koje je Srbija izabrala za Listu UNESCO. Druga je sedam kilometara istočno od Perućca, u selu Rastištu, u okviru Nacionalnog parka Tara, dok se treća nominovana nekropola nalazi na teritoriji opštine Prijepolje, u selu Hrte. U severozapadnoj Srbiji nekada je bilo registrovano oko 200 stećaka, sada ih je duplo manje. Od propadanja nisu sačuvani ni stećci u drugim zemljama bivše Jugoslavije, pa je njihovo upisivanje na Listu svetske baštine, način da se očuvaju i zaštite.

Ovaj članak je pročitalo 1221 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.