Dr Svetlana Petrović Spasić: Saveti za zdravlje dece tokom leta

Leto donosi više vremena za boravak napolju, putovanja i uživanje u odmoru, ali visoke temperature i nagle promene vremena mogu predstavljati veliki izazov za najmlađe. Deca se teže prilagođavaju temperaturnim oscilacijama, a posebno su osetljiva na dehidraciju, pregrevanje organizma i različite infekcije koje su češće tokom toplijih meseci.

O tome kako roditelji mogu da zaštite decu tokom leta, kako bezbedno putovati i prepoznati simptome koji zahtevaju lekarsku pomoć, razgovarali smo sa dr Svetlanom Petrović Spasić, pedijatrom u Domu zdravlja Bajina Bašta.

Doktorka ističe da nagle promene temperature značajno utiču i na decu i na odrasle, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi novim vremenskim uslovima. Kod dece taj period prilagođavanja može trajati nekoliko dana, posebno kada su dnevne temperaturne razlike velike.

Prema njenim rečima, u poslednjem periodu smanjen je broj dece sa stomačnim infekcijama, ali je primećen porast slučajeva virusne bolesti šaka, stopala i usta, koja se najčešće javlja kod dece vrtićkog uzrasta.

Petrović Spasić navodi da je u porastu i broj alergijskih reakcija, što povezuje sa ranijim dolaskom toplijeg vremena i cvetanjem trava i korova. Kišni periodi dodatno mogu uticati na osobe koje imaju alergije ili astmu, jer se poleni nakon kiše talože pri zemlji i mogu izazvati izraženije tegobe.

Tokom toplih dana povećava se i rizik od crevnih infekcija, posebno kod dece koja se igraju napolju, a zatim neopranim rukama uzimaju hranu. Zbog toga roditelji treba da obrate pažnju na simptome poput učestalih prolivastih stolica, povraćanja, mučnine, povišene temperature i smanjenog unosa tečnosti.

Lekaru se treba obratiti ukoliko dete ima veliki broj prolivastih stolica, povraća više puta ili odbija tečnost. Posebnu pažnju treba obratiti na znake dehidracije, kao što su pospanost, razdražljivost, bledilo, suva usta, suv jezik i koža, kao i neuobičajeno ponašanje deteta.

Najosetljivija su odojčad, jer kod njih dehidracija može nastupiti veoma brzo. Tokom visokih temperatura bebama koje sisaju treba nuditi češće podoje, dok decu koja koriste mlečnu formulu treba češće hraniti.

Doktorka savetuje roditeljima da decu tokom najvećih vrućina ne izvode napolje u najtoplijem delu dana, da ih oblače u laganu i svetliju odeću i da vode računa o dovoljnim količinama tečnosti.

Posebno upozorava na čestu grešku kada roditelji preko kolica stavljaju pelene ili prekrivače kako bi zaštitili dete od sunca. Na taj način može doći do stvaranja efekta staklene bašte, jer se smanjuje cirkulacija vazduha.

Kod male dece važno je redovno nuditi vodu, sezonsko voće i laganu hranu. Preporučuju se povrće, supe i čorbice, dok treba izbegavati previše šećera i industrijske proizvode.

Prvi znaci pregrevanja organizma mogu biti jako crvena koža, pospanost, izražena razdražljivost, nagle promene temperature i neuobičajeno ponašanje deteta. Kako je termoregulacija kod male dece, posebno do treće godine, još uvek nestabilna, promene telesne temperature kod njih mogu nastupiti brzo.

Kada je reč o putovanjima, doktorka preporučuje češće pauze i izbegavanje dugih vožnji bez odmora. Prema njenim savetima, ni odrasli ni deca ne bi trebalo da putuju bez pauze duže od dva do tri sata.

Roditeljima savetuje da tokom putovanja uvek imaju dovoljno vode, a za bebe obezbede mleko ili mogućnost češćeg dojenja. Pre odlaska na more ili drugo putovanje mogu se koristiti i preparati za podršku crevnoj flori, koji se mogu uzimati nekoliko dana pre puta i tokom boravka.

Na letovanju je važno izbegavati direktno izlaganje suncu u periodu od 11 do 17 časova, koristiti zaštitu sa visokim zaštitnim faktorom, boraviti u hladu i povremeno rashlađivati dete u vodi.

Nakon kupanja u moru ili jezeru preporučuje se tuširanje, naročito tokom velikih gužvi, jer postoji mogućnost prenosa različitih infekcija.

Dr Petrović Spasić navodi da danas postoje preparati za zaštitu od sunca namenjeni i najmlađim bebama, ali savetuje roditeljima da se pre kupovine posavetuju sa lekarom ili farmaceutom i izaberu proizvode prilagođene uzrastu deteta.

Kada je reč o korišćenju klima uređaja, ona ističe da je njihova upotreba tokom velikih vrućina često neophodna, ali da treba voditi računa da hladan vazduh ne bude usmeren direktno ka detetu. Takođe je važno redovno čišćenje filtera, jer neodržavani uređaji mogu doprineti širenju određenih infekcija.

Doktorka je ukazala i na povećan broj dece obolele od virusne bolesti šaka, stopala i usta. Ova infekcija se najčešće javlja kod mlađe dece, lako se prenosi, a karakteriše je osip koji se pojavljuje na telu, dlanovima i stopalima, kao i promene u ustima.

Iako uglavnom ne izaziva ozbiljne komplikacije, bolest može otežati unos hrane i tečnosti, jer deca zbog promena u ustima često odbijaju da jedu.

Roditeljima se savetuje da deci nude hladniju i blagu hranu, kao i da posebno vode računa o higijeni – redovnom pranju ruku, pranju voća i povrća, čišćenju prostorija i korišćenju ličnog pribora, peškira i čaša.

Na kraju, doktorka Petrović Spasić poručuje roditeljima da tokom letnjih meseci budu pažljivi, prate ponašanje svoje dece i reaguju ukoliko primete nešto neuobičajeno. Igrališta i duži boravak napolju najbolje je planirati u jutarnjim ili kasnijim popodnevnim satima, a decu koja imaju simptome infekcije treba zadržati kod kuće kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.

Ovaj članak je pročitalo 1464 posetilaca portala!