Crveni krst na terenu

Aktivisti i volonteri lokalne kancelarije Crvenog krsta u Bajinoj Bašti nebrojeno puta su dokazali svoju solidarnost, nesebično pomažući onima kojima je pomoć najpotrebnija i u redovnim i u vanrednim okolnostimaa.

Osvrnuvši se na dosadašnji rad ove značajne organizacije, sekretar Ljiljana Matić je u razgovoru za prviportal govorila o aktivnostima koje ih očekuju u narednom periodu, istakavši da ova organizacija poslednjih godina izuzetno funkcioniše što se pokazalo tokom poplava, požara, snegova u Zaovinama, a od marta 2020. godine i tokom epidemije.

Ona je podsetila da ova organizacija deluje u nekoliko oblasti – davalaštvo krvi, socijalnoj delatnosti, radu sa omladinom i podmlatkom i zdravstvenoj pomoći koja je i srž aktivnosti Crvenog krsta.

Usled pandemije koronavirusa, sistem organizovanja akcija dobrovoljnog davanja krvi se u mnogome promenio u poslednje dve godine. Ranije su se akcije organizovale na tromesečnom nivou medjutim,  sada se akcije organizuju jednom mesečno kako bi se stvarale manje gužve.

“Potencijalna opasnost je što nemamo akcije davanja krvi u srednjim školama, gde se regrutuju novi davaoci krvi. Takva situacija će se zadržati i ove godine, jer smo predvideli 12 opštih akcija i nekoliko akcija po mesnim zajednicama od kojih su najaktivnije mesne zajednice Pilica, Dub, Rogačica i Crvica“, kaže Matićeva.

U prošloj godini prikupljeno je 669 jedinica krvi ako se računa procenat u odnosu na broj stanovnika to je 2,57 odsto i taj procenat je bolji u odnosu na 2020. godinu.

Druga značajna oblast kojom se ističe Crveni krst je volonterizam i nijedna organizacija Crvenog krsta u Srbiji ne bi mogla da funkcioniše bez njih. To se pokazalo tokom poplava, požara, snegova u Zaovinama, a sada i tokom pandemije virusa korona.

“Troje zaposlenih u organizacijama naše veličine trećinu posla ne bi mogli izneti sami  da nije bilo volontera. Mi imamo tim od 25 ljudi od kojih su 10 članovi opštinske višenamenske teritorijalne jedinice za delovanje u nesrećama. To je ekipa prve pomoći upravo ona koja je učestvovala na vežbu u Perućcu. zajedno sa volonterima CK iz Užica, koja je radila trijažu, spasavanje i formiranje prolaznog prihvatilišta. “, kaže Matićeva.

Mreža volontera je promenljiva kategorija kažu u Crvenom krstu. Za male sredine je karakteristično da uvek iznova moraju raditi i privlačiti decu organizaciji Crvenog krsta zbog čega su radionice koje se odnose na prvu pomoć,  program zdravstvenih aktivnosti i davalaštvo krvi dragocene kako bi se što više mladih uključili u rad organizacije Crvenog krsta.

Od uvodjenja vanrednog stanja tri mobilna volonterska tima Crvenog krsta su bila na terenu, kako bi stigli do svakog domaćinstva i pružili pomoć svakom ugroženom pacijentu.

“Uglavnom smo dostavljali lekove, hranu i sredstva za higijenu i nadam se da smo uspeli da stignemo do svih onih kojima je pomoć bila najpotrebnija. SOS telefon bio je otvoren 24 sata“, kaže Matićeva.

Nezaobilazna i veoma važna delatnost bajinobaštanskog Crvenog krsta je socijalna delatnost. Iako se broj poziva smanjio, još uvek ima gradjana čija se pitanja uglavnom odnose na distribuciju paketa, ogreva, dostavu lekova.

Bajina Bašta kao nerazvijena Opština trećeg reda, zahvaljujući donaciji Vlade Republike Srbije, u prošloj godini uz pomoć Crvenog krsta podeljeno je 350 paketa pomoći u vidu hrane i sredstava za higijenu. Inače Crveni krst je tu da pomogne svim porodicama koje su korisnici tudje nege i pomoći, jednokratnih pomoći Centra za socijalni rad, porodicama koje su u poslednjih šest meseci odbijeni za dečiji dodatak i porodice kojima nije prevashodan finansijski faktor to su porodice sa troje i više dece, a takvih je sedam porodica na teritoriji Opštine Bajina Bašta.

“Osim toga imali smo finansijsku pomoć za porodice korisnike Centra za socijalni rad sa troje i više dece koje su primile jednokratnu novčanu pomoć preko sektora za delovanje u nesrećama. U toku je priprema dokumentacije za naredni krug jer će se ta aktivnost ponoviti i tokom ove godine s tim što će umesto Medjunarodne federacije donator biti UNICEF. Takodje i sve te porodice su primile i higijenske pakete. Na taj način se makar delimično pomoglo porodicama sa više dece koje su pogodjene kovid pandemijom“, ističe Matićeva.

Dodaje da se od 2012. godine sprovodi program Narodne kuhinje koji obuhvata 100 korisnika na dnevnom nivou i kako kaže ne postoji potreba za većim brojem korisnika. Lokalna samouprava plaća troškove pripreme obroka i pečenja hleba, a sve namirnice za rad narodne kuhinje obezbedjuje Crveni krst Srbije.

“Mi na šestomesečnom nivou korigujemo spiskove. Jednostavno postoje porodice kojima su paketi adekvatnija pomoć iz razloga što se dešava da jedno lice nosi obroke za dve tri porodice i to su uglavnom invalidna lica, stare i bolesne osobe kao i ljudi sa različitim dijagnozama, korisnici Centra za rad koji su sprečeni da rade“, naglašava Matićeva.

Prema njenim rečima saradnja sa lokalnom samoupravom je dobra iz razloga što su ljudi prepoznali šta je to što je osnovni zadatak i koja je uloga organizacije Crvenog krsta u lokalnoj sredini.

Ovaj članak je pročitalo 918 posetilaca portala!