Crkva pronikla iz zemlje

Najnovija istraživanja arheološke baštine u selu Svojdrug otkrila su potpuno neočekivano veliku crkvenu građevinu i novo nalazište stećaka. Lokalitetu u Svojdrugu, zahvaljujući istraživanjima stručnjaka Narodnog muzeja iz Beograda pod rukovodstvom Dr Emine Zečević, mogla bi spektakularno da izmene dosadašnja saznanja ali i istorijsku i kulturnu mapu našeg zavičaja. Razgovor sa Dr Eminom Zečević napravili smo 28. avgusta na samom lokalitetu.

BBN: kakva je, zapravo ova lokacija sa stanovišta arheološke nauke?
E.Z: Nalazimo se u Svojdrugu, na potezu koji se zove Vujići, na imanju Dragiše Kovačevića. Odavno su evidentirani nadgrobni spomenici, u stručnoj literaturi poznati pod imenom „stećci“. Reč je o monolitnim, kamenim, masivnim nadgrobnim spomenicima, kakvih ovde u srednjem Podrinju, u okolini Bajine Bašte ima puno. Nekih dvadesetak, trideset takvih nekropola je zabeleženo i evidentirano do sada. Ovo nalazište je evidentirano još pedesetih godina prošlog veka. Tada je jedna ekipa arheologa iz Sarajeva, kada se vršilo sistematsko istraživanje i evidentiranje stećaka na tlu Jugoslavije, dolazila i zabeležena je priča u arhivi u dokumentima Arheološkog instituta u Beogradu da je ta ekipa iskopala jedan grob ispod tog ukrašenog spomenika, a na njemu je bila predstava mača sa rukom. Mi smo ovde došli jer Narodni muzej u Beogradu ima projekat „Podrinje u poznom srednjem veku“, čiji sam ja rukovodilac, i mi već poslednje tri godine radimo na ovom delu i ovo nam je, praktično, treće groblje sa mramorjima, u Perućcu, u Dobrotinu, evo nas u Svojdrugu.
Ovaj lokalitet je upravo izabran zbog priče da je na ovom mestu, uz groblje postojala i crkva. Dakle, ovo je ta humka koja se videla uvek i za koju su meštani govorili da je tu moguća crkva jer se ta priča prenosila sa kolena na koleno. Deda današnjeg vlasnika, Kovačević Velizar, je pričao da je sedra, dakle siga, materijal koji je korišćen samo za građevine, odavde odnošena za gradnju crkve u Rogačici koja je izgrađena sredinom prošlog veka. Znači da je tada ona već u priličnoj meri razgrađena, dobar deo građevinskog materijala je odnet. To je samo priča. Naravno, koja nije mogla biti drugačije potvrđena nego arheološkim istraživanjem. Već početkom radova, kada smo postavili taj kontrolni rov, uhvatili smo pravac pružanja severnog i južnog zida, dakle, imamo građevinu, ali kakvu građevinu potvrdilo se tek pronalaženjem prvih fresaka. Čim smo našli živopis znali smo da smo na pravom mestu, da konačno imamo crkvu, onda smo napravili malo širi iskop da bi uhvatili gabarite crkve.
svojdrug arheoloziBBN: Šta još treba ovde da uradite da bi smo znali šta ovde konačno imamo?
E.Z: Mi moramo da otkrijemo crkvu u celini i da ispraznimo njenu unutrašnjost, da se vidi kakve su freske, gde se nalaze, da se vidi da li je crkva cela bila oslikana ili nije. Mi za sad nemamo drugih nalaza osim fresku živopisa. Ono što se može preliminarno reći to je da je u pitanju srednjevekovni živopis i sudeći po ovom groblju, koje je iz četrnaestog, petnaestog veka gotovo se sa sigurnošću može reći da je i crkva negde sa kraja četrnaestog veka, jer imamo groblje uz crkvu. Neposredno uz zidove crkve smo našli grobove sa masivnim pločama i takođe,ono što se ranije nije znalo je da ovde ima mnogo više ukrašenih primeraka. Uvek su se mramori sa ove strane Drine razlikovali od spomenika sa druge obale. Tamo je daleko veći broj i po oblicima i po varijetetima oblika, ali po ukrašenosti ovaj deo srednjeg Podrinja pokazatelj je jedne druge škole, malo drugačiji su spomenici i obilici ali i malo ukrašeni.
U Dobrotinu smo imali samo jedan ukrašen od onih koje smo uspeli da pronađemo. Ovde sad već imamo četiri, ranije je bio i taj jedan sa mačem koji je uništen i pitanje je šta će se naći jednog dana kada zaista realizujemo ta istraživanja, kad otvorimo ceo prostor oko crkve i sagledamo kako to izgleda u celini. Crkva je, otprilike trinaest metara puta sedam metara u osnovi, ima polukružnu elipsidu, ali već sada, imali smo sreću da napravimo rov na pravom mestu, možemo da kažemo da je imala još jednu fazu dogradnje, jer se u unutrašnjosti crkve već raspoznaju delovi polukružnih niša koje su naknadno uzidane. To je pokazatelj da je živela neko vreme, čim je došlo do dogradnje i pokazatalj je taj fresko-živopis, jer nije svaka seoska crkva mogla biti živopisana. Ono što sada nama kazuju podaci, na ovom malom uzorku, dakle na jednom rovu to je da u donjim zonama nije bilo živopisa. Sada se pokazuje da je najveća količina prema oltaru, što je i normalno, i videćemo na kraju kad otkrijemo te površine, tu su uglavnom neki vegetabilni motivi, draperije, možda dva tri fragmenta ornata odnosno odeće.
Nemamo još likove i figure, ne znamo šta se može desiti, ali ovo malo fresaka što imamo reč je o srednjevekovnom živopisu. Lokalitet je izuzetno značajan, prvo, nalazi se na ovom predivnom mestu, mikro lokacija je fantastična, imate divan pogled prema Rogačici, mesto za crkvu je idealno, groblje oko njega je ogromno. Sada se već pokazalo da je to daleko veći broj od onog koji mi imamo zabeleženo, barem ono što smo otkrili u ovom prvom čišćenju, jer planiramo da napravimo situacioni plan lokaliteta. Ono što je najvažnije, po mom saznanju je da jedina crkva u ovom kraju, u ovom delu srednjeg Podrinja, a možda i jedina crkva na ovoj obali Drine uz ovo groblje sa stećcima.

BBN: Na koje probleme nailazite i kako ih rešavate tokom radova?
E.Z: Naš problem kada istražujemo, groblje je vrlo lako naći kada imaju nadgrobni spomenici, oni su prosto vidljivi, manje više utonuli, lako ih pronađete, ali naselja je vrlo teško. Srednjevekovna naselja su najmanje istražena, pogotovo ovog perioda. Ono što nam je poznato iz tog perioda, to su ona utvrđenja kao što je Solotnik, znači čvrsto gradivo, vidljivo. Ali seoska naselja praktično nedostaju, ona su bila na površini, uništena su vremenom, obradom zemlje, nisu bila čvrste građe. To su bile drvene, pleter, blato, vrlo se lako uništavao i zahvaljujući obilascima terena na mestima gde se obrađuje zemlja i nalaskom grnčarije ili bilo kakvih drugih pronalazaka koji ukazuju da je tu čovek živeo možemo tek da kažemo nešto o naselju.
Sada definitvno uz ovakvu crkvu ovde i groblje koje nije malo pokazujemo da je ovde bili značajnije naselje, na ovoj teritoriji samog mesta Svojdruga, naselje bi trebalo očekivati tu negde u okolini. Mi, za sada, nemamo nikakve podatke, raspitivali smo se kod meštana da li je neko nešto prilikom obrade našao, nažalost nemamo takve podatke, ali tek predstoji rekonstruisanje terena sistematsko. To znači obilazak svake lokacije, to je prosto jedna procedura koja mora da se sprovede da bismo dobili što više podataka. Najvažnije je da mi sada imamo crkvu i nadamo se da će se istraživanje nastaviti, da bismo imali konkretnije podatke koje možemo da prezentujemo, jer ova crkva zaslužuje da jednog momenta bude prezentovana, da li samo konzervacijom, da zidovi budu konsolidovani ili će možda biti nekad ideje, sredstava i volje da se ona obnovi, to ćemo videti u budućnosti.
BBN: Hoćete li imati dovoljno podrške i sredstava da završite započet posao?
E.Z: Istraživanja su pokrenuta na inicijativu projekta „Podrinje u srednjem veku“ koji sam napravila, jer sam iz ovog kraja i jako mi je stalo da se radi u našem kraju, a inače se bavim istraživanjem i magistrirala sam na temu „Stećak u Zapadnoj Srbiji“. Sve ovo je u sklopu nekog mog interesovanja, napravila sam projekat i planiramo da narednih godina obilazimo ovaj kraj, evidentiramo i napravimo arheološku kartu Bajine Bašte i ovog dela Podrinja. To, naravno, rade i kolege iz nadležnih zavoda i to bi trebalo sprovesti u saradnji sa njima, ovo je teritorija nadležnosti Kraljevačkog zavoda, kao i Užičkog muzeja. Kolege su već dobar deo obišli, registrovali jedan veliki broj lokaliteta i kolege iz Užičkog muzeja, arheolozi, prosto bi te podatke u nekom momentu trebalo sabrati i napraviti arheološku kartu. Konkretno, istraživanje mramorja, s obzirom da je ovo treće mramorje, upravo se lokaliteti tako zovu po ovim velikim, monolitnim spomenicima je deo projekta Narodnog muzeja. Oni se finansiraju sredstvima Ministarstva kulture i informisanja uz veliku podršku i pomoć lokalne samouprave opštine Bajina Bašta, ljudi u ovom kraju, vlasnika imanja koji su nas bez problema pustili da radimo. Imamo mi različitih situacija na terenu kada nekad nismo u mogućnosti da radimo. Apsolutno imamo podršku lokalnog stanovništva i lokalne samouprave.
Nataša Milićević

Ovaj članak je pročitalo 627 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.