Zločin plaćen istom merom: Kako se nekad sudilo u Srbiji

Smrtna kazna u Srbiji danas je deo prošlosti – zvanično je ukinuta 2002. godine, a poslednja pogubljenja izvršena su mnogo ranije. Međutim, kroz istoriju, kažnjavanje najtežih zločina bilo je daleko surovije i češće nego što bismo danas mogli da zamislimo.

U staroj Srbiji postojala je praksa koja se zasnivala na ideji da kazna treba da odražava sam zločin. Drugim rečima, počinilac je kažnjavan na isti način na koji je oduzeo život žrtvi. Ovaj princip, poznat kao „oko za oko, zub za zub“, ima korene u drevnim zakonima i vekovima je uticao na pravni sistem širom sveta.

Početkom 19. veka, takav način kažnjavanja bio je regulisan i u Srbiji. Prema propisima iz tog vremena, način izvršenja kazne zavisio je isključivo od načina na koji je zločin počinjen. U praksi, to je značilo da su se koristile različite metode – od vešanja i streljanja do drugih, danas nezamislivih načina.

Iako je ovakav sistem imao za cilj da bude „pravedan“, jer je težio potpunoj ravnopravnosti između zločina i kazne, u stvarnosti je često dovodio do haotičnih situacija. U uslovima slabe kontrole vlasti, naročito u udaljenijim krajevima, kažnjavanje je neretko prelazilo u samovolju i osvetu, bez pravog sudskog postupka.

Sredinom 19. veka ova praksa je napuštena, a pravni sistem postepeno je uređen i približen modernim standardima. Ipak, smrtna kazna kao takva ostala je u upotrebi još dugo nakon toga, sve do savremenog doba.

Istorija kažnjavanja u Srbiji pokazuje koliko su se društvene vrednosti i pojam pravde menjali kroz vreme – od surovih mera odmazde do sistema koji stavlja akcenat na zakon i ljudska prava.

Ovaj članak je pročitalo 250 posetilaca portala!