“Umro je drug Tito”

Na današnji dan pre tačno četiri decenije u 15:05 časova oglasio se državni vrh SFRJ u vanrednim televizijskim vestima, rečenicom koju je spiker Miodrag Zdravković teško izgovorio – “Umro je drug Tito”!

Iako je jugoslovenski maršal mesecima bio teško bolestan u Kliničkom centru u LJubljani, njegov odlazak bio je šokantan za jugoslovenske građane. Odlazak “neumrlog” i “najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti” – kako su Tita oslovljavali iz partijskog okruženja, najavio je početak kraja jedne sasvim pristojne ekonomske i državne zajednice – SFRJ. Iako se u krvi raspala, posle nepune decenije od Titovog odlaska, SFR Jugoslavija je predstavljala skladnu i uređenu domovinu svim narodima koji su u njoj mirno živeli skoro pola veka pod Titovim vođstvom.

Nedostatak političkih sloboda, kritikovan sa zapada ali i iznutra, Tito je kompenzovao ulaganjima u obrazovanje, nauku, ekonomiju i rast Pokreta nesvrstanosti. To mu je omogućilo stabilnu ekonomiju i međunarodnu reputaciju. Zlatne godine Titove vladavine bile su od 1975. godine do odlaska Tita i tada su svi ekonomski pokazatelji bili na vrhuncu, mada političke slobode – nikad manje!

Za to vreme se kaže da je bilo takvo da “nisi mogao svašta da kažeš ali si mogao svugde (u SFRJ) mirno da spavaš a danas možeš svašta da kažeš ali ne možeš svugde da zaspiš”! Za vreme Tita Jugoslavija je izgrađena u svakom pogledu a posebno u privrednom rastu, modernizaciji društva i razvoju infrastrukture. Tito je ostavio spoljni dug Jugoslavije od oko 20 milijardi dolara i standard 22 miliona Jugoslovena koji je bio san i mnogim Evropljanima.

Tito je u bajinobaštanskom kraju boravio tri puta, prvi put prilikom otvaranja Hidroelektrane “Bajina Bašta”, daleke 1966. godine. O tom događaju pročitajte našu ilustrovanu reportažu na linku ovde. Drugi put Tito je na Tari bio početkom jula 1978. godine a treći put nepunu godinu pred smrt – tačnije u jesen 1979. godine.

Tito je u septembru 1979. godine posetio užički kraj kada je 23. septembra otvorio veliki novoizgrađeni (rekonstruisani) spomen kompleks Kadinjača. Tu je održao veliki govor pred 100.000 posetilaca iz užičkog kraja. Sa Kadinjače Tito je otišao na kratak odmor na Taru u svoju vilu koja i danas postoji u kompleksu vojnog odmarališta na Kaluđerskim Barama.

Tokom boravaka na Tari Tito je aktivno odmarao pa je primao mnoge goste iz lokalnog ali i državnoj javnog života. Na Tari su mu priređivani koncerti i nastupi lokalnih kulturno-umetničkih društava iz Užičkog kraja. Jedna od interesantnih priča do koje smo došli a koju nam je ispričao doajen bajinobaštanskog ugostiteljstva Radomir Bato Veizović, kaže da je Tito tokom boravka na Tari najviše voleo da doručkuje domaći kačamak sa pretopom. Tražio je da bude gusto ukuvan, to jest da ga kuvar meša sve dok varjača ne ostane uspravno zabodena u sred kačamaka!

Tito sa timom Partizana ispred hotela Omorika na Tari

Tito je na Tari 1978. godine prvi i jedini put primio fudbalere i stručni štab FK Partizan, koji su istovremeno bili na pripremama na Tari gde i danas tradicionalno dolaze. Iako je Partizan važio za klub čiji patron je bila Jugoslovenska narodna armija a vodeći ljudi uglavnom iz generalskog vrha, Tito se nikada nije izjašnjavao o podršci Partizanu a na stadion JNA je odlazio samo da bi primao štafetu za Dan mladosti. Susret na Tari iskorišćen je za razmenu prigodnih poklona i priznanja.

Tito na Tari prima poklone od fudbalera i stručnog štaba Partizana

Posle kraćeg predaha na Tari, Tito je otputovao u Split gde je 29. septembra 1979. govorio na zatvaranju VIII Mediteranskih igre. To je bilo njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti, potom je otišao na lečenje u LJubljanu gde je preminuo 4. maja 1980.

Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju 8. maja 1980. godine uz najveće vojne i državne počasti i nadasve veliku žalost cele Jugoslavije. Sahrana druga Tita bila je najveća državnička sahrana u istoriji sveta. Prisustvovalo joj je 208 delegacija iz 126 zemalja, među kojima četiri kralja, šest prinčeva, 31 predsednik, 22 premijera i 47 ministara spoljnih poslova. Direktan prenos pogrebne ceremonije bio je emitovan u više od 40 država sveta. Američki predsednik Džimi Karter je u poslednjem trenutku odustao od dolaska na sahranu da bi izbegao susret sa Brežnjevim ali je poslao svoju majku Lilijen i podpredsednika Voltera Mondejla. Margaret Tačer, princ Filip, Helmut Šmit, Indira gandi, Kim Il Sung, Brežnjev, Nikolae Čaušesku… samo su neka od svetskih imena koja su ispratila Tita.

Sve ostalo je istorija i priča, nekada dobra a nekada loša.

Dokumentarni snimak objave Titove smrti na TV Beograd

Ovaj članak je pročitalo 173 posetilaca portala!

Prvi Portal

Redakcijski prilog

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.