Smirenost koja menja tok sukoba

U svakodnevnim situacijama lako se dogodi da neko pokuša da nas isprovocira, ponizi ili izbaci iz takta. To može biti kroz usputnu opasku, ironičan komentar ili otvorenu neprijatnost. I iako se takvi momenti često doživljavaju lično, ono što u tim trenucima zapravo pravi najveću razliku nije ono što je rečeno, već način na koji reagujemo.

Većina ljudi instinktivno ulazi u objašnjavanje, pravdanje ili pokušaj da odmah „ispravi“ ono što je čula. Neki podignu ton, neki se povuku u sebe, a neki kasnije satima analiziraju razgovor i smišljaju šta su mogli drugačije da kažu. Problem je što takve reakcije često daju drugoj strani upravo ono što je možda i želela — emocionalni odgovor i osećaj kontrole nad situacijom.

Postoji, međutim, drugačiji pristup koji se zasniva na tome da se ne ulazi odmah u odbranu. Kada neko izgovori nešto provokativno, umesto brzog odgovora, ponekad je dovoljno vratiti lopticu jednostavnim pitanjem. Time se razgovor prebacuje iz zone napada u zonu objašnjavanja. Ljudi koji su imali nameru da bocnu ili izazovu reakciju često se u takvim momentima zbune, jer više nisu u poziciji da ostanu iza dvosmislenih komentara. Odjednom moraju da objasne šta su zapravo hteli da kažu, a to već menja dinamiku celog susreta.

Druga situacija u kojoj se često pravi razlika jeste način na koji prihvatamo tuđe reči. Umesto da se uvreda shvati kao nešto što zahteva odbranu, može se potpuno razoružati laganim okretanjem na šalu ili prihvatanjem bez emocionalnog naboja. Kada se na provokaciju odgovori mirno, čak i uz dozu humora, ona gubi svoju težinu. Ono što je trebalo da izazove nelagodnost prestaje da ima efekat, jer više nema reakcije koju je druga strana očekivala. U tom trenutku situacija prestaje da bude borba i postaje običan razgovor koji gubi napetost.

Postoji i treći, često potcenjen element komunikacije, a to je tišina. Ljudi su navikli na brze odgovore i automatske reakcije, pa kada toga nema, javlja se nelagodnost. Kratka pauza pre odgovora, miran pogled i odsustvo žurbe da se nešto kaže mogu imati snažniji efekat nego bilo koja rečenica. U takvim trenucima pritisak se često vraća na osobu koja je započela provokaciju, jer ona očekuje reakciju koja ne dolazi. Upravo ta praznina u komunikaciji ume da promeni tok situacije i natera drugu stranu da ublaži ton ili sama prekine neprijatnost.

Suština nije u tome da se sukobi izbegavaju po svaku cenu, niti da se potiskuju emocije. Poenta je u tome da se ne reaguje automatski i iz prve, jer upravo ta prva reakcija često određuje dalji tok odnosa. Kada se ne dozvoli da tuđe reči direktno upravljaju emocijama, gubi se i moć koju provokacija može da ima.

Najstabilniji utisak u ovakvim situacijama ne ostavlja onaj ko ima najbrži odgovor ili najjaču repliku, već onaj ko uspe da ostane miran onda kada se to najmanje očekuje.

Ovaj članak je pročitalo 257 posetilaca portala!