Sada je poslednji trenutak za sprečavanje klimatske katastrofe

U godini koja će ostati zapamćena po najvećim sušama u istoriji, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF poziva na jasan i odlučan prelaz s apstraktnih obećanja na dela uoči otvaranja Konferencije Ujedinjenih naroda o klimatskim promenama COP27, koja u nedelju počinje u egipatskom Sharm El-Sheikhu. WWF upozorava globalne čelnike da
se klimatska kriza kreće brže od našeg odgovora, a da ljudi i predeli širom sveta ispaštaju zbog katastrofalnih posledica nečinjenja.

„Opseg klimatske katastrofe već je jasan širom sveta, uništava živote i sredstva za život, a ubrzano gubimo i biološku raznolikost. Skrenuli smo s kursa da zadržimo zagrevanje planete na 1,5°C i ističe nam vreme za preduzimanje transformativnih radnji kako bismo izbegli najstrašnije i nepopravljive štete za društvo i ekosisteme“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

Prošla godina bila je godina nezapamćenih poplava u Pakistanu koje su ostavile trećinu zemlje pod vodom, dok su ostali delovi sveta opustošeni toplotnim talasima, sušama, požarima i sve jačim tropskim olujama i zato WWF poziva čelnike da osiguraju napredne sporazume o prilagođavanju i finansiranju gubitaka i šteta. Ranjivim zajednicama i zemljama je hitno potrebna pomoć, stoga je ključno da se međunarodna zajednica ujedini kako bi im pomogla u procesu prilagođavanja, izgradnji otpornosti i rešavanju nepravednih troškova klimatske krize.

„Ostaje veliki jaz između onoga što je potrebno, što su zemlje obećale i onoga što se zapravo događa u smislu smanjenja emisija, izgradnje otpornosti i pružanja podrške zemljama s niskim prihodima. Klimatsko finansiranje ostaje u procepu. Čak i kad potražnja za finansijskom podrškom, koja bi omogućila zemljama da se prilagode klimatskim katastrofama raste, sredstva zapravo stižu „na kašičicu““, kaže Kalauz.

Svedoci smo brojnih požara, nestašica vode i uopšte najvećih suša i u našem regionu. Katastrofalni prizori rečnih korita, a s druge strane neviđenih poplava, isticali su se među vestima proteklog leta. Nezapamćeni su i prizori skoro sasvim presušenog Gružanskog jezera od pre par dana. A četiri najvažnije reke na evropskom kontinentu – Dunav, Po, Rajna i Visla – suočile su se s rekordno niskim vodostajima, preteći poslovanju, industriji, poljoprivredi, pa čak i snabdevanju pijaćom vodom.

“Nemamo više vremena za odugovlačenja i izgovore! Prema rečima predstavnika nadležnih institucija, Republika Srbija „beleži značajni napredak“ u ispunjavanju zahteva iz Poglavlja 27, a građani očekuju brže ispunjavanje istih i snažniji zamah Zelene agende u Srbiji. Ako želimo da zaustavimo klimatsku krizu, države moraju da ispune data obećanja i da povećaju svoje ambicije i učinak. Svaka izgubljena godina dovodi sve više ranjivih ljudi u opasnost,” naglašava Kalauz.

Klimatska kriza uzrok je gubitka prirode, a uništavanje prirodnih ekosistema zauzvrat podstiče klimatsku krizu. Priroda, međutim, treba da bude deo rešenja. Rešenja koja su zasnovana na prirodi moraju biti ugrađena u klimatske akcije. To će biti najbolji iskorak uoči UN-ove konferencije o bioraznolikosti (COP15) koja se održava u decembru u Montrealu. To će ujedno biti poslednja prilika za čovečanstvo da ponovno uspostavi svoj narušeni odnos s prirodom.

„U situaciji kada se svet suočava sa najozbiljnijom energetskom klimom u skorijoj istoriji, potrebno je da urgiramo, svako u svojoj zemlji, da se preusmerimo na obnovljive izvore energije i smanjimo emisije štetnih gasova. Tako ćemo sebi osigurati dodatno vreme da se bavimo suštinskim pitanjima za opstanak planete Zemlje – očuvanje biodiverziteta i život u
skladu sa prirodom“, dodaje Kalauz.

Za snažan ishod na COP27, WWF poziva Konferenciju Ujedinjenih naroda o klimatskim promenama da osigura da organizacije civilnog društva mogu u potpunosti da učestvuju na konferenciji. Sve rasprave bi trebalo da uzmu u obzir i iskoriste stručnost koju su razvile ove organizacije i autohtoni narodi širom sveta prilikom suočavanja sa izazovima
koje donosi klimatska kriza.

Budući da se konferencija održava u kontekstu geopolitičkih tenzija i povećanog fokusa na energetsku sigurnost širom sveta, WWF poziva zemlje da se udruže kako bi postigle snažne rezultate koji će osigurati rešenja za sigurnu budućnost. Bez brze transformacije naših energetskih, prehrambenih, transportnih i sektora za korišćenje zemljišta kao i prestanak zavisnosti od fosilnih goriva, geopolitičke tenzije samo će se pogoršati.

Ovaj članak je pročitalo 51 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.