Ribe manje kriminala više!

Sve više kanalizacija, neregularno vađenje šljunka, kormorani, noćni krivolov i neusklađenost propisa na obe obale Drine – uništavaju i životnu sredinu i riblji fond.

Оливер Ђурић-001
Oliver Đurić
Милоје Јовановић-001
Miloje Jovanović

Najranjivija riba u Drini je svakako mladica a na njenu subinu utiče i prekomerni lov ali i problemi sa prirodnim mrestom. Prirodna mrestilišta mladice su ušća reka, odnosno pritoka u Drinu poput Rače, Rogačice, Bačevačkog potoka, Trešnjice, zatim nizvodno Ljuboviđa i pritoke sa bosanske strane, saznajemo od naših sagovornika Olivera Đurića predsednika OSR „Mladica“ i Miloja Jovanovića drinskog ribočuvara.
„Mladica je godinama ugrožena vrsta ribe u Drini, delom zbog krivolova, delom zbog ratnih dešavanja krajem 90-tih godina, kao i zbog nekih radova koji su bili katastrofalni po reku, kao što je pražnjenje jezera Perućac. Radilo je se na poboljšanju ribljeg fonda, postojao je projekat veštačkog mresta koji je trajao četiri godine. U tom periodu je oko 40-45 hiljada mlađi poribljeno u Drinu. Poplave takođe mogu biti pogubne za prirodni mrest, jer u periodu kada riba položi ikru u šljunku ukoliko tada padne velika količina kiše i podigne se nivo vode od maksimalnog uobičajnog nivoa, sva ta ikra bude odneta niz Drinu. Vodimo borbu i sa kormoranima, koji znaju da znatno oštete riblji fond“ – kaže Oliver Đurić.
Zajedno sa “Eko ribarstvom“ – upravljačem ribolovnih voda OSR „Mladica“ je pokušala veštačko poribljavanje mladicom ali i drugim vrstama ribe ali iskustva nisu pozitivna. „Taj projekat je završen i tada je ubačeno oko 45 hiljada mlađi u reku Drinu. Trajao je četiri godine i nažalost je prekinut raskidom ugovora. Mi ne znamo tačno zbog čega je došlo do raskida ugovora, znamo da je jednostrano raskinut od strane Opštine“ – ističe Miloje Jovanović i dodaje da ima puno problema i u nezakonitom lovu mladice od strane nesavesnih ribolovaca.
„Čovek svojim nesavesnim radom i ponašanjem prema prirodi može nepovoljno da utiče na mrest mladice. Imamo primer eksplatacije šljunka na ušćima reke, gde se sa teškom mehanizacijom ulazi u reku,na mesta gde ribe polažu svoju ikru, čak i u periodu mresta, i tada se narušavaju milioni mlađi. Ispuštanje štetnih materija takođe može naneti veliku štetu. Mislim na kanalizacije kojih je sve više celim tokom Drine, zatim separacija. Sve to utiče direktno na svaku drinsku ribu a naročito na mladicu koja je najređa a ujedno i najosetljivija“ – smatra Oliver Đurić.

Ribolov na mladicu je dozvoljen od 1 septembra do 1 marta, u letnjem periodu se peca od 5 časova ujutru do 21 čas uveče, a u zimskom periodu od 5 časova do 18 časova. Minimalna mera ribe koja sme da se izvadi je 100cm , i tri ribe godišnje ribolovac sme da izvadi. Šest hiljada dinara košta godišnja dozvola za ribolov, dnevna je hiljadu dinara, a višednevna je dve hiljade dinara.

Kako kažu naši sagovornici, koju su na Drini svakodnevno, najveći problem pravi noćni krivolov i to posebno na mladicu. Kontrole su pojačali i češće izlaze noću na teren, često u saradnji sa graničnom policijom i rezultata ima ali problem još nije rešen. U slučaju kada na ternu zateknu krivolovce sledi zakonska procedura. „U tom slučaju pišemo prijavu i oduzimamo opremu na licu mesta. Ukoliko lice izbegava da sarađuje, moramo da kontaktiramo pograničnu policiju da bi mogli dalje da sprovedemo postupak“ – kaže ribočuvar Jovanović.
Naši sagovornici ne dele optimizam po pitanju odnosa lokalne zajednice i društva u celini prema Drini, pa nema ni ulaganja od strane javnih institucija. „U Udruženje ne ulažu, a da li ulažu u Drinu i koliko ulažu ne znam. Evidentno je da se ne radi na sređivanju kanalizacija, koju ljudi uvode u rečno korito. To najbolje mogu da komentarišu ribolovci koji se spuštaju do obale reke i vide taj nemar. Drina je čista voda, ali u poslednje vreme imamo problem sa lokalnom separacijom koja svojim radom muti taj deo Drine. To utiče na floru i faunu, na samu vodu jer separacija muti Drinu i kada dođe do porasta nivoa vode radom Hidroelektrane taj pomutljaj kreće od Bajine Bašte i stiže do Okleca“ – ističe Oliver Đurić.
Prema podacima Ribolovačke službe „Eko ribarstva“, kao i uvida članova OSR „Mladica“ broj ribolovaca na Drini je značajno smanjen ove godine. Ribolovci dosta negoduju zbog mutne vode, zbog velikih oscilacija. Čak i ove godine gde nema dodatnih doplata za dozvole, ribolovaca je manje jer očito nisu zadovoljni uslovima ribolova.
Jedna od tema svakako je i saradnja sa ribočivarskim službama na bosanskoj strani Drine ali te saradnje skoro da nema, smatraju naši sagovornici. U Republici Srpskoj su zastupljeni drugi režimi ribolova i ribolovci iz Srbije često prelaze preko granice da pecaju, zbog drugačijeg načina ribolova koji im omogućava jefitiji lov i veći ulov. Da li bi trebalo da se kriterijumi, propisi i izvršne mere usaglase to treba da bude tema državnih vlasti i ribolovačkih organizacija, ali sadašnji nesklad uslova na dve obale sigurno vodi ka devastiranju reke i ribljeg fonda.

B. Đurđić

Ovaj članak je pročitalo 958 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.