Prva žena koja se kandidovala za predsednicu pre nego što su žene imale pravo glasa

U vremenu kada žene u Sjedinjenim Američkim Državama nisu imale ni pravo glasa, jedna žena je otišla mnogo dalje — kandidovala se za predsednicu države. Viktorija Vudhal učinila je to čak pola veka pre nego što su Amerikanke dobile pravo da učestvuju na izborima.

Iako je danas gotovo zaboravljena, u drugoj polovini 19. veka bila je jedna od najpoznatijih i najkontroverznijih žena u Americi. Bavila se raznim poslovima — od novinarstva i biznisa do političkog aktivizma — a svojim idejama i načinom života često je izazivala burne reakcije javnosti.

Teško detinjstvo i rani brak

Viktorija je odrasla u veoma siromašnoj porodici. Njena majka bila je nepismena, otac sitni kriminalac, a u kući je bilo desetoro dece. Školovanje je započela tek sa osam godina i završila samo najosnovnije obrazovanje.

Roditelji su joj sa 15 godina ugovorili brak sa lekarom. Brak se ubrzo pokazao kao veoma težak jer je njen suprug bio alkoholičar. Godine 1854. rodila je sina sa smetnjama u razvoju, a kasnije i ćerku. Kako bi izdržavala porodicu, počela je da radi zajedno sa sestrom Tenesi kao putujuća gatara. Nakon nekog vremena razvela se od muža.

Kasnije se ponovo udala, ali ni drugi brak nije potrajao, iako joj je suprug jedno vreme bio velika podrška.

Uspon u Njujorku

Kada su se Viktorija i njena sestra preselile u Njujork 1868. godine, njihov život je počeo da se menja. Uz pomoć bogatog finansijera za kojeg se pričalo da je Tenesijin ljubavnik, pokrenule su sopstvene novine „Woodhull & Claflin’s Weekly“.

Pored toga, otvorile su i brokersku firmu na Vol Stritu, što je u to vreme bilo gotovo nezamislivo za žene. Iako su poslovno bile uspešne, nijednoj od njih nije bilo dozvoljeno članstvo na Njujorškoj berzi, gde žene nisu primane sve do 1967. godine.

Borba za prava žena

Boravak u Njujorku približio je Viktoriju pokretu za ženska prava. Zahvaljujući političkim vezama, 1871. godine postala je prva žena koja je govorila pred jednim odborom američkog Kongresa.

Tada je iznela stav da žene, kao građani države koji plaćaju porez, moraju imati i pravo da glasaju. Iako njen predlog nije prihvaćen, postala je jedna od najistaknutijih figura tadašnjeg ženskog pokreta.

Istovremeno je zastupala i ideju takozvane „slobodne ljubavi“ — pravo ljudi da sami biraju svoje partnere i da država ne treba da se meša u lične odnose i brakove. U javnosti je otvoreno govorila o seksualnosti i zalagala se za pravo žena da napuste loše brakove i same odlučuju o svom telu.

Kandidatura za predsednicu

Vrhunac njenog političkog angažmana dogodio se 1872. godine kada se kandidovala za predsednicu Sjedinjenih Država kao kandidatkinja Partije za jednaka prava. Time je postala prva žena u istoriji Amerike koja je pokušala da dođe do ove funkcije.

Ono što je ovu kandidaturu činilo posebno neobičnom jeste činjenica da žene u to vreme nisu imale pravo glasa, pa je Viktorija morala da se obraća isključivo muškom biračkom telu.

U svom programu zalagala se za pravo glasa za žene, borbu protiv monopola, nacionalizaciju železnica, osmočasovno radno vreme, porez na ekstra profit, ukidanje smrtne kazne i državnu pomoć za siromašne.

Skandali i hapšenje

Njena politička kampanja ubrzo se pretvorila u žestok napad iz medija. Novine su je nazivale „gospođom Satanom“, osporavale njeno obrazovanje i pisale o njenom privatnom životu, uključujući i glasine da je nekada radila kao prostitutka.

Situacija je dodatno eskalirala kada su Viktorija i njena sestra objavile priču u kojoj su optužile poznatog propovednika Henrija Vorda Bičera za ljubavnu aferu sa suprugom jednog političara. Zbog tog teksta obe su uhapšene i provele su mesec dana u zatvoru.

Ironično, Viktorija je dan predsedničkih izbora 1872. provela upravo iza rešetaka. Njeno ime našlo se na glasačkim listićima samo u nekoliko saveznih država, a tačan broj glasova nikada nije utvrđen jer su smatrani nevažećim.

Odlazak iz Amerike

Posle brojnih skandala i finansijskih problema, Viktorija je postepeno gubila uticaj u Americi. Na kraju je napustila zemlju i preselila se u Englesku.

Tamo se udala za britanskog bankara Džona Bidalfa Martina i posvetila se osnivanju škola i farmi namenjenih ženama, kojima su upravljale isključivo žene.

Umrla je 1927. godine u engleskoj grofoviji Vusteršir.

Kontroverzno nasleđe

Mišljenja o njenoj ulozi u istoriji ženskog pokreta i danas su podeljena. Dok jedni smatraju da je bila pionirka i jedna od najvažnijih žena 19. veka, drugi veruju da su njeni skandali i radikalni stavovi zapravo usporili borbu za pravo glasa žena.

Bez obzira na različite ocene, ostaje činjenica da je Viktorija Vudhal bila žena koja je pomerala granice u vremenu kada se to činilo gotovo nemogućim.

Ovaj članak je pročitalo 284 posetilaca portala!