Mraz usporio vegetaciju

Hladan period koji je zadesio našu zemlju poslednjih nedelja, nepovoljno je uticao na rast i razvoj biljaka, izazivajući zabrinutost među poljoprivrednicima. Posebno su pogođeni usevi bobičastog i koštunjavog voća, čija produkcija preti da bude ozbiljno ugrožena. Stručnjaci upozoravaju na moguće posledice po berbu i kvalitet plodova, što bi moglo imati dalekosežne efekte na tržište i potrošače.

O trenutnoj situaciji i merama koje se preduzimaju kako bi se ublažile posledice ovog nepovoljnog vremena, govorila nam je Nadežda Stanisavljević, zaštitar bilja.

Kada je reč o malinama i kupinama, ona kaže da lastari koji su ostavljeni za sledeću godinu zbog suše koju smo imali tokom leta, nisu mogli da dostignu željenu visinu i formu, tako da je većina ostala na manjoj visini. Dodaje i da na biljkama imamo dosta uspavanih pupoljaka, jer je zima bila umerena, jer su biljke ostale praktično bez zime.

Što se tiče niskih temperatura u prethodnom periodu, kaže da se bobičato voće  nalazilo u početnim fazama za koje nisu toliko opasne te niske temperature.

‚‚Mogli bi smo hemijski da pomognemo biljkama, određenim biostimulatorima na bazi algi, onda aminokiselinama, mikroelementima, i uz sve to bi trebalo da ide hormon stresa koji biljka nije sposobna da proizvodi kada se nalazi u određenom stanju stresa“, napomenula je Stanisavljević.

S obzirom na to da su maline i kupine u fazi gde su lastari još uvek mali, ona kaže da je još uvek moguće primeniti hemijsku meru zaštite bakrom, a poželjno je i da se ubaci fungicid elementarni sumpor, kao i neki od insekticida. Takođe, savetuje da je što pre potrebno očistiti maline od korova.

Što se tiče koštičavog voća, kao što su šljiva, kajsija, breskva, trešnja, višnja, Nadežda naglašava da se za njih svaka temperatura koja je ispod nule smatra mrazem.

‚‚S obzirom da se radi o voću koje ranije cveta i koje ranije stupa u vegetacioni period i shodno tome da smo imali zime koje su bile bez hladnih dana, rezultet toga je da imamo oštećene cvetove, listanje, formiranje plodova pre listanja, kompletna fiziologija biljaka je malo ometena“.

Smatra da su bile neophodne mere zaštite da bi ove biljke iole mogle da opstanu.

Na to šta sada raditi u ovoj fazi, za naš portal, Nadežda Stanisavljević kaže da su neophodna prskanja za monilijozu,  prskanja šljive na osu od šljive, za šupljikavost voća, i prskanje fungicidima, što je potrebno uraditi do početka formiranja ploda.

Kako su periodi niskih temperatura prošli, idu i pripreme za setvu povrtarskih useva i kukuruza, povodom toga ističe da je period za setvu kukuruza obično od 10.do 25.aprila, ali s obzirom na to da se nalazimo u brdsko-planinskom kraju, rokovi setve mogu se korigovati, a sada se sadi krompir, luk i svi povrtarski usevi.

U vreme setve, a neposredno posle setve,  savetuje primenu prskanja herbicidima, da bi se pravio herbicidni film da neko vreme ne bi rasla trava, ali napominje da to nisu neophodne mere zaštite.

Ovaj članak je pročitalo 879 posetilaca portala!