Pesnikinja i borac Mira Alečković preminula na današnji dan

Na današnji dan 2008. godine preminula je Mira Alečković, pesnikinja čiji su stihovi nastajali iz ličnog iskustva ratova, stradanja i borbe za čoveka. Njena poezija nikada nije bila samo umetnost – bila je odgovor na vreme u kojem je živela.

Još kao tinejdžerka uključila se u Narodnooslobodilački pokret. Sa svega 16 godina učestvovala je u diverzantskim akcijama u okupiranom Beogradu, gde je i uhapšena, mučena i zatvorena. Nakon oslobađanja pridružila se partizanima i radila kao bolničarka, zbrinjavajući ranjenike. Iz rata je izašla kao odlikovani borac, ali i sa trajnim posledicama po zdravlje.

Rat i tragedije koje je doživela ostavili su dubok trag u njenoj poeziji. Pisala je o streljanjima, stradanju mladih i sudbinama pojedinaca, stvarajući snažne antifašističke pesme koje su obeležile epohu.

Desanka Maksimović isticala je da Alečkovićeva nije bila pesnikinja koja se „igra rečima“, već autor čije srce reaguje na ljudsku patnju.

Pored ratnog iskustva, Alečkovićeva je bila i izuzetno obrazovana. Školovala se u Beogradu i Parizu, gde je završila doktorske studije, a govorila je čak deset jezika. Poticala je iz intelektualne porodice – njen otac, novinar, streljan je tokom okupacije, dok je po majčinoj liniji bila u srodstvu sa Mileva Marić, suprugom Albert Einstein.

U književnosti je ostavila ogroman trag – objavila je više od 50 knjiga, a njena dela prevedena su na brojne jezike. Posebno mesto zauzima njen rad sa decom. Kao urednik časopisa „Zmaj“, kojim je rukovodila četiri decenije, oblikovala je generacije mladih čitalaca i autora.

Bila je i važna figura u književnom životu zemlje – obavljala je najviše funkcije u Udruženju književnika Srbije i Savezu književnika Jugoslavije, a kao urednik biblioteke „Epoha“ u domaću književnost uvodila je dela autora poput Marcel Proust i Franz Kafka, i kada to nije bilo politički poželjno.

Alečkovićeva se nije povlačila ni pred pritiscima. Tokom studentskih protesta 1968. godine javno je podržala mlade, a kasnije je branila slobodu umetničkog izražavanja i pravo pesnika na kritiku društva.

Njena društvena angažovanost nije se završila na književnosti. Nakon rata učestvovala je u zbrinjavanju ratne siročadi, a kasnije je njen dom bio utočište za izbeglice.

Za svoj rad i hrabrost odlikovana je brojnim priznanjima, među kojima se izdvaja francuski Orden Legije časti, koji su joj dodelili predsednici Charles de Gaulle i Francois Mitterrand.

Preminula je u 85. godini života i sahranjena uz vojne počasti u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.

Ovaj članak je pročitalo 259 posetilaca portala!