Милановић: Надзор над применом закона о коришћењу ћирилице

У оквиру манифестације „Ћирилична баштина“, студенти новосадског и нишког Филозофског факултета организовали су радионицу о глагољици под називом “АзБукиВеде”, након чега је одржано предавање предавање о првим реформаторима и највећем реформатору ћирилице, Сави Мркељу Луки Миланову и  Вуку Стефановићу.

“Манифестација оваквог профила је прави пут ка томе да се ћирилица промовише, да се указе на њен статус у нашем друштву, на њену лепоту, могућности које пружа у погледу веб дизајна, стилизације слова, на томе да она може да буде бренд овог народа и ове земље“, изјавила је проф др Исидора Бјелаковић.

Професор др Александар Милановић је рекао да Савет за српски језик мора водити рачуна где се закон у вези са ћирилицом крши и на који начин то да се реши.

“Свака озбиљна култура мора имати овакве механизме деловања, односно српски језик мора имати неку законски формулисану заштиту. Савет за српски језик у сарадњи са Министарством културе између осталог контролише на који начин се примењују наши закони, а у вези са оном ситуацијом где је ћирилица службено писмо и по закону се мора користити. У ту сврху је значајно да смо при Министарству културе добили инспекторску службу која на основу пријава грађана алармирају јавност, да државне институције по закону морају користити ћирилицу, а то не раде, морају прећи на примену закона“, изјавио је др Милановић.

Препознато је да ћирилица има и маркетиншке потенцијале, угоститељи и трговци све више своје производе или локале дизајнирају тако што примењује ћириличке фонтове

“У поређењу на период од пре неколико деценија, положај ћирилице је много бољи, а овакве акције попут ове у Бајиној Башти то најбоље потврђују“, закључио је др Миловановић.

Ovaj članak je pročitalo 732 posetilaca portala!