Maslačak, dragoceni dar prirode

Biljka maslačak je veoma dragoceni dar prirode, može se naći na gotovo svim livadama, cveta u aprilu i maju, listovi se beru pre cvetanja biljke, stabljike u vreme cvetanja a koren u proleće i jesen. Pošto se zna da je cela biljka jestiva i lekovita u proleće se cela i može upotrebljavati kao salata.

Cela biljka je gorka jer sadrži mnogo belog mlečnog soka (lateks) koji ima najviše lekovitih sastojaka. Koren izvađen u proleće, pre cvetanja, ili u kasnu jesen, osim gorkih materija, sadrži enzime, etarsko ulje, smole, masne kiseline, šećere i mnogo inulina (u jesen do 40 odsto). Listovi sadrže vitamine A, C, D i B grupe, a od minerala gvožđe, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar…

Kao lek prvi put se pominje u zapisima arapskih lekara u 10. i 11. veku, a danas se u mnogim krajevima sveta, osim za lečenje, koristi i u ishrani budući da su koren, stabljika, listovi i cvet jestivi.

Koren maslačka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slično). Osim toga maslačak se upotrebljava za lečenje infekcija, virusa, oteklina, zadržavanje vode u organizmu. Mnoga istraživanja su pokazala da maslačak stimuliše protok žuči i da ima blagi diuretički efekat. Ova biljka pročišćava mokraćne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na bešiku i bubrege.

Zbog brojnih hranjivih materija koje u sebi sadrži, lišće maslačka se obično preporučuje kao dodatak ishrani za trudnice i žene u postmenopauzi, najčešće u obliku salate. Salata od listova maslačka je ukusnija ukoliko se pravi pre cvetanja biljke jer kasnije listovi mogu dobiti gorak ukus.

Sveže stabljike maslačka mogu čak rastvoriti kamen u žuči, regulišu metabolizam, pročišćavaju krv, želudac. Narodna medicina preporučuje stabljike maslačka kao odlično pomoćno sredstvo za lečenje šećerne bolesti. Travari tvrde da je krajem aprila i početkom maja, kada je u punom cvatu, za svakog dijabetičara vreme da počne četvoronedeljno snižavanje šećera u krvi. Stabljiku bi trebalo brati sa cvetom, oprati, i tek posle pranja otkinuti cvet. Pokazalo se da, kažu travari, ako dijabetičar jede 10 do 15 stabljika maslačka dnevno može potpuno da normalizuje šećer.

Od svežih cvetova maslačka pravi se sirup ili med protiv kašlja, i mast koja se izmedju ostalog upotrebljava za lečenje hemoroida.

Čaj od korena maslačka vekovima unazad upotrebljavao se za negu lica i ispiranje očiju.

Iako farmaceuti priznaju samo lekovitost korena maslačka (Taraxacum officinale), travari tvrde da lekovite osobine imaju svi delovi biljke i da je ovaj vesnik proleća medicinsko čudo i eliksir života.

Ordinacija.tv

Ovaj članak je pročitalo 328 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.