Lepotica i zver: Da li iza bajke stoji stvarna priča?
U 16. veku, kada su granice između nauke, sujeverja i neobičnih verovanja bile mnogo drugačije nego danas, jedan čovek svojim izgledom privlačio je pažnju gde god bi se pojavio.
Zvao se Petrus Gonsalvus.
Rođen je oko 1537. godine na Kanarskim ostrvima, a imao je veoma retko stanje poznato kao hipertrihoza, zbog kojeg mu je lice, ali i gotovo čitavo telo, bilo prekriveno gustom dlakom. U društvu koje je često zaziralo od svega nepoznatog, njegov izgled bio je dovoljan razlog da ga nazivaju „divljim čovekom“.
Ipak, njegov život nije krenuo putem koji bi se mogao očekivati.
Kao desetogodišnjak stigao je na francuski dvor i postao deo okruženja kralja Anrija II. Umesto da bude samo predmet radoznalosti, dobio je priliku da se obrazuje. Učio je jezike, vojna znanja i druge veštine koje su tada pripadale svetu plemstva. Posebnu zaštitu pružala mu je kraljica Katarina de Mediči.
Ali najvažniji deo njegove priče nije vezan za kraljevske odaje.
Na dvoru je upoznao Ketrin. Njih dvoje su se venčali i dobili decu. Neki od njihovih potomaka nasledili su isto stanje, pa je porodica Gonsalvus ubrzo postala poznata širom Evrope.
Njihova neobična pojava privlačila je umetnike i učenjake. Petrusova ćerka Antoaneta našla se u zapisima italijanskog naučnika Ulisa Aldrovandija, dok ju je na platnu ovekovečila slikarka Lavinija Fontana. Portreti porodice danas predstavljaju neobične svedoke jednog vremena u kojem je sve što odstupa od uobičajenog izazivalo ogromno interesovanje.
Posle političkih previranja u Francuskoj, porodica je napustila zemlju i nastavila život u Italiji. Kasnije su se povukli iz javnosti, a njihova priča polako je potonula u zaborav.
Onda se, mnogo godina kasnije, dogodilo nešto zanimljivo.
U Evropi je već postojalo više verzija priče o neobičnoj zveri i devojci koja u njoj uspeva da prepozna čoveka. Istoričari su zabeležili čak 23 različite varijante ovog motiva širom sveta.
Francuska književnica Gabrijel Suzan Barbo de Vilnev objavila je 1740. godine verziju „Lepotice i zveri“ koja će kasnije postati temelj poznate moderne priče. Mnogo kasnije, Dizni ju je 1991. godine pretvorio u jedan od najpoznatijih animiranih filmova svih vremena.
Sama bajka, dakle, nije nastala iz života jednog čoveka. Ali postoji zanimljiva mogućnost da su priču i predstavu o njenom glavnom liku oblikovali i stvarni ljudi.
Među njima je možda bio upravo Petrus Gonsalvus – čovek čiji je neobičan izgled ostao zabeležen na brojnim portretima.
Foto: Wikipedija
Ovaj članak je pročitalo 97 posetilaca portala!