Kozaci pišu pismo sultanu

U velikom pohodu na sever 1675. godine Turci su naišli na snažan otpor Kozaka u donjem toku Dnjepra. Iako brojniji, Turci nisu uspeli da savladaju kozački otpor pa je sultan Mehmed IV poslao pismo Kozacima ultimativno zahtevajući da mu se povinuju i predaju.

Mehmed je napisao Kozacima sledeće pismo:

“Ja Sultan; sin Muhamedov; brat sunca i meseca; unuk i izaslanik Božiji; vladar kraljevstava Makedonije, Vavilona, Jerusalima, gornjeg i donjeg Egipta; car nad carevima; suveren nad suverenima; nepobedivi vitez; čuvar grobnice Isusa Hrista; izabran od samoga Boga; nada i uteha svih muslimana; zaštitnik hrišćana – Naređujem vama, Kozacima iz Zaporožja, da mi se pokorite dobrovoljno i bez otpora, i da prestanete da mi pravite probleme svojim napadima.”

Pismo je naišlo na neviđeno hrabar otpor Kozaka koji su se okupili da zajedno otpišu Mehmedu. Skup Kozaka ovekovečio je čuveni slikar Ilja Rjepin ogromnim uljem na platnu, koje je postalo jedno od njegovih najznačajnijih dela. Velelepnom kompozicijom, koloritom i detaljima Rjepin je verno dočarao ne samo motiv već i atmosferu kozačkog odgovora sultanu. Kozaci ne samo da se nisu uplašili već su sultana žestoko „opleli“ i poručili mu sledeće:

“O sultanu, turski đavole, prokleti satanin druže, poslušniče Luciferov.

Kakav si ti to đavolji vitez, kada ni ježa ne bi mogao ubiti golim du**tom? Đavo se*e, a tvoja vojska jede! Nećeš, kurvin sine, porobiti hrišćanske sinove; ne plašimo se tvoje vojske, i borićemo se protiv vas i na vodi i na kopnu, majku vam vašu!

Ti nekrstu, zveri Vavilona, skrnavitelju svetog Jerusalema, kozoje*cu iz Aleksandrije, svinjska glavo Egipta (i gornjeg i donjeg), Jermenska svinjo i tatarski jarče, konjokradice iz Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavolov, budalo, ti svinjski brabonjče, magareća gu*ice, klovnu iz ovog i onog sveta, mesarsko pseto, nekrštena volino, je*emo ti majku!

Tako ti odgovaraju Kozaci iz Zaporožja, gnjido. Nećeš ti hrišćanima ni svinje čuvati, a kamoli nad hrišćanima vladati. Mi nemamo kalendar i ne znamo koji je datum. Mesec je na nebu, godina je Gospodova, a dan je isti ovde kao i tamo. A ti i tvoji Turci poljubite nas u du*e.”

Istorija je bila i prošla, na ovaj događaj i sliku treba podsećati radi razumevanja ogromne moći i sile jedne tadašnje imperije kao što je bila Turska, ali i herojskog otpora manjeg ugnjetenog naroda kao što su Kozaci. Naslednici Kozaka danas su, Bogu hvala, u dobrim odnosima sa naslednicima Osmanlija. Ono što nije dobro jeste tragični rat dva slovenska naroda za koji se nadamo da će što pre biti završen a neophodni mir pronađen.

Ovaj članak je pročitalo 762 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.