Kopanje šljunka ugrožava Drinu

Zbog nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska izgled priobalja reka u Srbiji nepovratno je promenjen. Na više mesta kopanje je uticalo na oštećenja nasipa ili pogoršanje efekata nedavnih poplava.

Kopanje šljunka u Drini izbilo je i ove zime na svetlost dana, ponajviše jer je pažnja ribolovaca i zaljubljenika u ovu reku pojačana. Od kada na Drini nepa ribočuvara, pored ribokrađe, učestale su i prekomerne i nekontrolisane akcije vađenja šljunka iz rečnog korita. Iako su ribočuvari i sportski ribolovci i ranije ukazivali na ovu pojavu, a često su istu dokumentovali konkretnim fotografijama i video snimcimka, akcije nadležnih organa su izostale a kopači rade svoj posao nesmetano.
Eksploatacija šljunka na potesu između dva jezera – Zvorničkog i Perućačkog nije nova praksa, ali s vremena na vreme se rasplamsa i postaje vrlo opasna i agresivna – smatraju naši sagovornici iz OSR „Mladica“ iz Bajine Bašte. „Čovek svojim nesavesnim radom i ponašanjem prema prirodi može nepovoljno da utiče na mrest mladice. Imamo primer eksplatacije šljunka na ušćima reke, gde se sa teškom mehanizacijom ulazi u reku,na mesta gde ribe polažu svoju ikru, čak i u periodu mresta, i tada se narušavaju milioni mlađi“ – smatra Oliver Đurić predsednik OSR „Mladica“ iz Bajine Bašte.

Na terenu, tačnije u koritu Drine tokom protekle godine u skoro svako doba dana i noći, pri nižem vodostaju reke, mogu se čuti i videti neumorni bageri i kamioni koji kopaju rečno dno. Na upozorenja ribočuvara koji su, dok su imali ovlašćenja, reagovali kopači šljunka se nisu obazirali. Često je dolazilo i do incidenata a kopanje šljunka je nastavljano.
„Kolike su štete na rečnom koristu to tek treba da otkrije i utvrdi neko ko je za to nadležan, ali ovo kopanje rečnog dna donosi sigurno i pozamašne svote novca onima koji to rade. Pogotovu ako šljunak vade bez dozvole ili preko dozvoljenih količina ili ne primenjujući zaštitne mere – što im sve omogućava da steknu protivpravnu imovinsku korist“ – smatraju ribolovci.
Prema Zakonu o vodama iz 2010. godine, vodoprivreda Srbije podeljena je na tri područja koja izdaju saglasnosti za eksploataciju šljunka i peska. U Vojvodini saglasnost daje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, za teritoriju Beograda – službe Gradske uprave, dok je za ostatak Srbije nadležna Republička direkcija za vode.
Eksploatacija se može vršiti iz rečnih tokova i priobalja. Da bi neko preduzeće dobilo saglasnost za vađenje šljunka iz reke, pa tako i Drine, ono mora ispuniti niz uslova, poput izrade projekta eksploatacije, dobijanja mišljenja Hidrometeorološkog zavoda i nadležnog vodoprivrednog preduzeća itd.

Saglasnost se može dobiti najduže na dve godine a u njoj su tačno određeni lokacija i količina materijala koji se može izvaditi a za kontrolu su nadležni vodni inspektori. Pesak i šljunak se kopa i s poljoprivrednog zemljišta, uz promenu njegove namene – što kontrolišu poljoprivredni inspektori.

O konkretnim imenima onih koji krše propise, niko od sagovornika ne može da precizno govori jer nema zvanične podatke, ali svi kažu da izvađeni šljunak završava na lokalnim separacijama te da inspekcija može lao da proveri u kojoj meri je sve to legalno ili nije.

Još 2007. godine Srbijavode su u izveštaju za područje Drine navele da „kontrola eksploatacije na ovom vodotoku praktično ne postoji“ i da je „evidentno prisustvo velikog broja preduzeća koji vrše eksploataciju bez posedovanja saglasnosti.“

Ratko Ristić, profesor sa Katedre za bujice i eroziju Šumarskog fakulteta u Beogradu, kaže da nekontrolisana i nelegalna eksploatacija izaziva deformacije u rečnim koritima i priobaljima „što kasnije može dovesti do deformacija tokom nailaska velikih voda i procesa tečenja, što intenzivira obuhvat i intenzitet poplava.“ On dodaje da će analize efekata poplava i oštećenja nasipa na brojnim mestima, ukoliko budu urađene precizno, pokazati da su mnoga oštećenja nastala zbog nekontrolisane eksploatacije: „Šljunkar će jednostavno da bi došao do šljunka i peska rasturiti svaku prepreku, pa bio to i nasip za odbranu od poplava.“

Eksploatacija šljunka i peska u vodotocima ima regulacionu ulogu tako što se njom iz korita otklanjaju viškovi nanosa što omogućava bolji protok vode i održavanje korita. Međutim, ukoliko se to odvija prekomerno i mimo kontrole, može doći do destabilizacije korita, pa i do promene toka reke i rečnog dna. Miodrag Jovanović, penzionisani profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, kaže:
„Prekomerno i nekontrolisano bagerovanje je svojevrsno nasilje nad rekom i ona ima odgovor, reakciju na to nasilje – u produbljenju korita uzvodno od mesta bagerovanja. Reka deficit nanosa peska i šljunka nadoknadi potkopavajući sopstveno korito uzvodno“. Kao primer navodi Veliku Moravu i objašnjava da se njeno korito u blizini Svilajnca spustilo za tri metra, između ostalog i zbog nekontrolisane eksploatacije.

Prema njegovim rečima, takve promene mogu izazvati niz problema, poput potkopavanja stubova mosta i ugrožavanja njegove stabilnosti, kao i poteškoće u vodosnabdevanju – spuštanje korita znači spuštanje nivoa reke ali i podzemnih voda u priobalju što može dovesti do presušivanja bunara.

Da li su ove upozoravajuće prognoze i opomene stručnjaka samo slovo na papiru ili bi trebale biti crveni alarm i poziv na hitnu akciju – nije teško zaključiti. U ovom kao i u mnogim drugim slučajevima naše društvene prakse, nadležni ćute, nema ih i uglavnom kada je odveć kasno pojavljuju se sa birokratskim objašnjenjima. Jedina nada ostaju entuzijasti i sportski ribolovci koji mogu da alarmiraju najširu javnost i tako primoraju nadležne da reaguju.

Agencije i BBN

Ovaj članak je pročitalo 1049 posetilaca portala!

2 thoughts on “Kopanje šljunka ugrožava Drinu

  • 3. јуна 2016. at 13:35
    Permalink

    Treba da napisete da je gkavni koji kopa sljunak nezakonito VUKOVIC i da prodaje soder elektroigradnji i da sve radi protivno zakonima a inspekcija cuti i ne izlzi da ga kontrolise nikad jer su podmazani od VUKOVICA kompanije i to svaki ribolovac zna

    Reply
  • 24. новембра 2020. at 19:57
    Permalink

    Nikakva inspekcija nemože ništa uraditi da se spreči uništavanju reke Drine. Kakav turizam ili lepote reke Drine ili simbol kućica na steni koja obilazi svet pa ni mrestilišta ribe a o mladići i da ne pričamo nemože promeniti svest Vukovića da to neradi radi nas Bajnobaštana. Drina je samo njegova i on može od nje da radi šta hoće. On slepo nevidi da iza njegovih bagera raka iz kristalno čiste vode prelazi u oranje. Strašno? Trava pored reke je žuta od blata. A odbojni branici od Crvice do Bajina Bašte se obojili u blato Katadiopteri na branicima su žuti a novoizgrađena magistrala sva u blatu. Da li ovo niko nevidi? Pa gde mi živimo?

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.