Konferencija o očuvanju Pančićeve omorike

U hotelu Omorika na Tari danas je održana konferencija posvećena zaštiti Pančićeve omorike pod nazivom ”Očuvanje jedinstvenog biodiverziteta doline reke Drine – izazovi za budućnost”. Inače, ovo je druga po redu konferencija kojoj prisustvuju stručnjaci iz ove oblasti kako bi se posvetili očuvanju jedinstvene biološke raznolikosti u slivu Drine. Prekogranični projekat zajednički realizuju preduzeće ”Šume Republike Srpske” i NP ”Tara”.

Marijana Josipović iz NP Tara rekla je da je cilj projekta da doprinese očuvanju celokupne biološke raznovrsnosti sliva reke Drine ali pre svega zaštiti Pančićeve omorike koja je danas ugrožena vrsta.

”Ukupna vrednost projekta je oko 195.000 evra, a doprinos Evropske unije projektu iznosi 165.000 evra”, rekla je Josipovićeva koja je rukovodilac projekta ”Očuvanje jedinstvenog biodiverziteta u dolini reke Drine” .

Direktor JP ”Šume Republike Srpske” Slaven Gojković izrazio je zadovoljstvo zbog zajedničke saradnje NP ”Tara” i JP ”Šume Republike Srpske” na IPA projektu prekogranične saradnje. Smatra da će ovaj projekat dati značajan podstrek da se očuva endemska vrsta a takodje se nada da će im ovaj projekat mnogo doneti u budućnosti.

Direktor NP Tara Dragić Karaklić je rekao da je cilj projekta i bio da se animiraju i angažuju najbolji stručnjaci kada je u pitanju Pančićeva omorika. Do sada su uradjene mnoge studije i naučni radovi ali su se oni pre svega odnosili na stanje omorike u zaštićenom području. Medjutim ovaj projekat je tu da pokaže kako i na koji način delovati da se sačuva ova zaštićena vrsta.

Redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Milan Mataruga kaže da je ovo prvi put posle 145 godina kako je Pančić opisao omoriku, da se omorika analizira i testira na čitavom njenom prostoru i da granica nije reka Drina.

”Prvi put institucije NP Tara i JP ”Šume Republike Srpske” u saradnji sa naučnim institucijama analiziraju biodiverzitet zaštićenih područja. Akcenat je na Pančićevoj omorici gde sagledavamo njeno stanje i dajemo predlog mera kako dalje s njom gazdovati. Ovde se postavlja pitanje da li je stroga zaštita najbolje rešenje za dalje očuvanje Pančićeve omorike. Prvi put danas sagledavamo rezultate na području gde se prostire omorika u Srbiji i Republici Srpskoj. Mislim da omorici treba više pomoći, pre nego što je samo ogradimo i kažemo da je zaštićena”, rekao je profesor Mataruga.

Doktor Jelena Aleksić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu rekla je novinarima da je ovo prilika da kroz ovaj projekat NP Tara i JP Šume Republike Srpske daju preporuku kako zaštiti Pančićevu omoriku.

”Ovo je dragulj Srbije i Republike Srpske i moramo uraditi sve da je sačuvamo. Genetika nam je tu od velike pomoći tako da se trudimo da primenimo neka savremena znanja iz genetike na očuvanju ove vrste. To bi značilo da analiziramo nasledni materijal omorike, da primenimo tzv. molekularne markere i na osnovu tih molekularnih podataka utvrdimo najpre nivo genetičkog diverziteta, jer je to osnova za neko dugoročno očuvanje vrste. Nakon toga treba utvrditi da li se te genetičke vrste razlikuju, jer ako postoji razlika u tom slučaju treba sačuvati svaku populaciju. Po prvi put imamo studiju koja nije fokusirana samo na Srbiju ili samo na BiH već na celokupan areal vrste” zaključila je doktorka Aleksić.

Ovaj članak je pročitalo 278 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.