Koje sve pisce je Ivo Andrić pobedio u trci za Nobela?

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, Ivo Andrić, ostao je do danas jedini pisac sa ovih prostora koji je osvojio ovo najprestižnije svetsko priznanje. Njegova dela i danas su među najčitanijim u Srbiji, a nova izdanja redovno izazivaju veliko interesovanje čitalaca i stručne javnosti.

Ipak, iako je Andrićeva nagrada opštepoznata činjenica, dugo se malo znalo o tome kakva je bila konkurencija te 1961. godine. Prema pravilima Nobelovog komiteta, podaci o nominacijama ostaju tajni 50 godina, pa je tek 2011. javnost dobila uvid u dokumentaciju koja je otkrila kako je izgledala trka za Nobelovu nagradu te godine.

Velika imena u trci za Nobela

Na listi kandidata našlo se oko 50 pisaca koje su predlagali bivši laureati, univerzitetski profesori, književne institucije i članovi Švedske akademije. Među njima su bila neka od najznačajnijih imena svetske književnosti 20. veka.

Posebnu pažnju izazvala je činjenica da se među nominovanima našao i Dž. R. R. Tolkin, autor kultnog dela „Gospodar prstenova“. Njega je za nagradu predložio njegov blizak prijatelj i kolega, K. S. Luis, autor „Narnije“.

Ipak, iako se danas Tolkien smatra jednim od najuticajnijih pisaca fantastike, Nobelov komitet nije delio takvo mišljenje. U zvaničnim beleškama navedeno je da njegova proza „ni na koji način ne može da se meri sa pripovedanjem najvišeg kvaliteta“. Ovu ocenu izneo je Anders Osterling, tadašnji predsednik Nobelovog odbora, čiji je stav imao veliku težinu u donošenju odluke.

Strogi kriterijumi Nobelovog komiteta

Dokumenta koja su postala dostupna javnosti otkrila su i način razmišljanja članova komiteta, kao i razloge zbog kojih su pojedini kandidati eliminisani.

Među nominovanima su bili i britanski pisci Lawrence Durrell, E. M. Forster i Graham Greene, zatim italijanski autor Alberto Moravia, danska književnica Karen Blixen, kao i američki pisci Robert Frost i John Steinbeck.

Razlozi za odbijanje kandidata bili su često iznenađujući. Tako je Robert Frost, koji je tada imao 86 godina, ocenjen kao kandidat čijim šansama smeta „poodmakla starost“, što je komitet označio kao „fundamentalnu prepreku“. Sličnu sudbinu doživeo je i E. M. Forster, za koga je navedeno da je „senka nekadašnjeg sebe“.

Lawrence Durrell nije prošao zbog, kako je ocenjeno, „monomanijakalne preokupacije erotskim komplikacijama“, dok je za Moraviju zapisano da „pati od opšte monotonije“. Ovakvi komentari pokazuju koliko su kriterijumi Nobelovog komiteta bili strogi i često subjektivni.

Završnica izbora

U samoj završnici izbora izdvojilo se nekoliko autora. Treće mesto zauzela je Karen Blixen, dok je drugo pripalo Grahamu Greeneu, jednom od najcenjenijih britanskih pisaca tog vremena.

Na kraju, prvo mesto pripalo je Andriću, za roman ‚‚Na Drini ćuprija“  i za celokupan književni rad.

Nobelova godina

Te 1961. godine Andrić se našao u društvu drugih istaknutih laureata. Nobelovu nagradu za hemiju dobio je američki naučnik Melvin Calvin, za medicinu Georg von Békésy, dok su nagradu za fiziku podelili Rudolf Mossbauer i Robert Hofstadter. Nobelova nagrada za mir posthumno je dodeljena švedskom diplomati Dag Hammarskjold.

Ovaj članak je pročitalo 469 posetilaca portala!