Како је настао вашар

Економски развој рачанског краја био је увек повезан са политичким и економским приликама у Србији, али и преко Дрине. Сиромаштво и излованост овог краја утицали су на то да се овде развије трговина на начин да се од локалних сиромашних селјака откупљују пољопривредни и понеки занатски производи по веома ниским ценама и даље продају у већим градовима Србије. Локални сељани би били задовољни и тако ниским ценама а у варошици се већ почела издвајати трговачка класа врло богатих појединаца.

Како пише Стеван Игљић “у чаршији се говорило за трговце Јанка Петковића и Цвију Јевтића да имају пуне бисаге дуката и да им пада пара као киша на сваком кораку.”

Трг у варошици Бајиној Башти где је започео одржавање велики панађур 1875. године. У позадини лево је чувени предратни хотел Босна на чијем месту је данас хотел Дрина.

Да би трговину учинили доступном и обичним грађанима и тако смањили монополски утицај богатих трговаца, локалне власти су дописом од 9. јула 1875. године од тадашње централне власти затражиле одобрење да се у Бајиној Башти отвори панађур.

“Одбор општине Бајинобаштанске у срезу Рачанском, окружју овом, донео је своје закључење, да се у Бајиној Башти, сваке године држи марвени и овоотечествени производа панађур, у дане 2. 3. и 4. септембра, пошто ови дани нигди у Србији нема панађура…” – наводи се у молби за одобрење панађура.

Прослеђујући ову молбу Министарству финансија у Београд, окружни начелник М. Сарић из Ужица, подржава идеју и у предлогу за одобрење наводи да би “отварање панађура, како по општинску касу и интересе, тако и житеље, не само варошице Бајине Баште, но и целог напоменутог среза, где је свијет у сваком погледу најсиромашнији, користно било, за шта општина и уредно земљиште има”.

Министарство финансија је одобрило отварање панађура у варошици поред Дрине и тако је трговина донела мало бољи стандард најсиромашнијем срезу овог дела западне Србије. Иако је главну трговину представљао промет стоке овај панађур је трајао све до анексије Босне и Херцеговине, када се затварањем границе на Дрини економски положај рачанског краја дрматично погоршава а панађур помера на 21. до 23. јули (Прокоп) и на 19. – 21. октобар (Томиндан). Касније је варошица добила и панађур на празник Цара Константина али су се задржали и поменута два најстарија вашара у Бајиној Башти.

Prvi Portal

Redakcijski prilog

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.