Društvene razlike opstaju kroz vekove

Može li se društveni status naslediti? Jedno istraživanje pratilo je porodice kroz više od 800 godina

Novac može da se izgubi, kompanije mogu da propadnu, a politički sistemi da nestanu. Ipak, jedna stvar izgleda mnogo otpornija nego što bismo očekivali – društvena pozicija porodice.

Šta ako mesto koje zauzimate u društvu nije određeno samo vašim sposobnostima, obrazovanjem i trudom, već u značajnoj meri i time u kojoj ste porodici rođeni?

Upravo to pitanje nalazi se u središtu jednog neobičnog istraživanja koje su sproveli ekonomisti Gregory Clark i Neil Cummins. Oni su pokušali da utvrde koliko se društveni status prenosi sa roditelja na decu i koliko dugo takva povezanost može da opstane.

Umesto da posmatraju samo savremeno društvo, otišli su daleko u prošlost – sve do srednjeg veka.

Prezime kao trag kroz istoriju

Istraživanje pod nazivom „Surnames and Social Mobility in England, 1170–2012“ objavljeno je u časopisu Human Nature, a obuhvatilo je podatke o društvenom i obrazovnom statusu u Engleskoj tokom više od osam vekova.

Istraživači su koristili jednu prilično neobičnu ideju: ako se određena prezimena kroz generacije mnogo češće pojavljuju među pripadnicima viših društvenih slojeva, to može da posluži kao trag o tome koliko se društveni položaj prenosi unutar porodica.

Posebnu pažnju posvetili su obrazovanju, uključujući zastupljenost određenih prezimena među studentima Oksforda i Kembridža.Rezultat je bio daleko zanimljiviji od obične priče o nasledstvu novca.

Prednost ne nestaje sa jednom generacijom

Prema njihovoj analizi, društveni status pokazuje veoma snažnu međugeneracijsku povezanost. Autori procenjuju korelaciju statusa između generacija u rasponu od približno 0,70 do 0,90, što je znatno više od uobičajenih procena za pojedinačne socioekonomske pokazatelje.

Još intrigantniji je drugi deo nalaza.

Ta povezanost, prema istraživanju, nije dramatično oslabila tokom vekova.

Drugim rečima, ogromne promene koje su oblikovale Englesku nisu automatski značile i potpunu promenu društvenih pozicija porodica.

To ne znači da su jedna te ista domaćinstva neprekidno posedovala isto bogatstvo. Nije ni dokaz da su identični ljudi ili iste porodice bukvalno bili najbogatiji kroz čitav period.

Poenta je drugačija: porodični društveni status pokazao se izuzetno postojanim.

Kako je to uopšte moguće?

Odgovor verovatno nije samo u naslednom novcu.

Imovina jeste važna, ali porodica može potomcima ostaviti mnogo više od novca.

Tu su obrazovanje, poznanstva, kulturne navike, pristup određenim institucijama, poslovne veze, informacije koje nisu dostupne svima i mogućnost da se napravi greška bez posledica koje bi za nekoga iz siromašnijeg okruženja bile pogubne.

Zamislimo dve osobe koje imaju isti talenat i ambiciju.

Jedna odrasta u porodici koja može da finansira najbolje obrazovanje, obezbedi joj vreme za učenje, pomogne pri pronalaženju prvog posla i otvori vrata kroz poznanstva.

Druga mora da radi dok studira, sama plaća troškove i nema nikoga ko bi joj preporučio prvi posao.

Formalno, obe imaju iste mogućnosti.

U praksi – njihova početna pozicija nije ista.

Industrijska revolucija nije „izbrisala“ stare razlike

Engleska je tokom perioda koji su istraživači posmatrali prošla kroz ogromne promene.

Feudalno društvo ustupalo je mesto modernijem ekonomskom sistemu, industrija je promenila način proizvodnje, gradovi su rasli, nastajali su novi bogataši, širilo se obrazovanje, a politička moć se postepeno menjala.

Pa ipak, istraživanje je pokazalo da društvena mobilnost nije postala toliko velika koliko bismo možda očekivali.

Autori navode da je društvena mobilnost u Engleskoj početkom 21. veka bila tek malo veća nego u predindustrijskom periodu.

To je možda i najprovokativniji zaključak čitavog istraživanja.

Tehnologija može da promeni svet za nekoliko decenija.

Ali promena društvene strukture može biti mnogo sporija.

Ipak, bogatstvo nije neuništivo

Ovo istraživanje ne treba tumačiti kao dokaz da je neko ko se rodi bogat automatski osuđen da zauvek ostane na vrhu.

Istorija je puna primera porodica koje su izgubile imovinu, uticaj ili društveni položaj. Istovremeno, pojavljuju se i potpuno nove elite.

Dakle, društvena mobilnost postoji.

Problem je u njenoj brzini.

Neke porodice mogu da izgube status, ali drugima su potrebne brojne generacije da bi se iz nižeg društvenog položaja približile vrhu. Upravo zbog toga trenutna raspodela bogatstva možda ne pokazuje celu priču.

Da bismo razumeli društvenu nejednakost, potrebno je pogledati i ono što se dešavalo pre nas.

Najvažnije nasleđe možda nije novac

Kada kažemo „nasledstvo“, najčešće pomislimo na nekretnine, novac ili kompanije.

Ali možda je najvrednije ono što se ne može jednostavno upisati u testament.

Samopouzdanje stečeno odrastanjem u sigurnom okruženju. Obrazovanje. Poznanstva. Razumevanje institucija. Porodična reputacija. Informacije. Pristup ljudima koji mogu da otvore sledeća vrata.

Sve to može da preživi jednu generaciju i nastavi da funkcioniše kao svojevrsni porodični kapital.

Zato pitanje društvene mobilnosti nije samo pitanje toga ko se obogatio.

Mnogo važnije pitanje može biti – koliko generacija je potrebno da se promeni mesto jedne porodice na društvenoj lestvici?

I upravo tu ovo istraživanje postaje posebno zanimljivo.

Jer kada se istorija posmatra kroz nekoliko vekova, postaje jasno da se društvene promene možda odvijaju mnogo sporije nego što izgleda dok ih posmatramo iz perspektive jednog ljudskog života.

Velike revolucije menjaju pravila igre.

Ali izgleda da ponekad treba mnogo više vremena da promene i igrače.

Ovaj članak je pročitalo 132 posetilaca portala!