Dr Šarac: Depresija je bolest koja se leči

Danas je Dan mentalnog zdravlja i tom prilikom smo razgovarali sa neuropsihijatrom doktorkom Lidijom Šarac.

Šta je zapravo mentalno zdravlje?

Mentalno zdravlje predstavlja jedan sklad duševnog i psihičkog funkcionisanja koji je povezan i sa  socijalnim uslovima funkcionisanja. Mentalno stanje ne znači samo odsustvo bolesti već zavisi od brojnih faktora koji svakodnevno deluju na nas pre svega socijalne sredine, radne, porodične sredine.

Koliko ljudi zapravo vode brigu o mentalnom zdravlju?

Ljudi danas zaboravljaju na sebe, pokušavaju da ispune sve svoje obaveze, kako radne tako i porodične, pa zaboravljaju da se posvete sebi i da analiziraju šta je to čime su nezadovoljni.  Mentalnog zdravlja se sete tek u onom trenutku kada to više ne mogu sami da reše.

Kada govorimo o mentalnom zdravlju da li možemo reći da je ovo danas tabu tema o kojoj se malo priča?

Treba staviti akcenat na pomoć ljudima kako da spoznaju da imaju problem, neophodno je stvoriti uslove,mogućnost ljudima da se javljaju gde da tražepomoć, savete, treba da pratimo napredke tehnologije, obezbediti ljudima da potraže pomoć, organizovati telefonske službe za pomoć.

 Poremećaji se odražavaju na kvalitet života, na organiaciju života,donošenje odluka, nemogućnost da se situacija sagleda iz više uglova, pa se često pojavljuje i konflik unutar same osobe koji se često  razrešava preko somatskih tegoba . Danas je ljudima lakše da priznaju da imaju visok pritisak i da ga leče, da imaju šećernu bolest, biološka oboljenja, pa i karcinom. Ja neću da tvrdim da su sva oboljenja psihosomatska , ali veliki značaj u razvoju svih pomenutih oboljenja ima emocionalna, odnosno psihološka komponenta.

Koliko je porodica značajna u svemu tome?

Uloga porodice slabi, porodični sistem slabi, a on je vrlo bitan jer to je mesto gde bi trebalo da imate određenu sigurnost, razumevanje, ljubav, a danas retko mogu tako da se organizuju zbog egzistencijalne krize, deca žive ne sa svojim roditeljima nego pored njih.

Medijska ponuda danas,  rijaliti programi, tenzije, novinarski naslovi, deluju na naš adrenalin i potrebu da ih pročitamo, time nas udaljuju od porodice.  Tu se javlja bazicna nesigurnost,ne postoji dovoljno veza koje bi pomogle da se u porodici osecaju sigurnije. Deca izgleda više pripadaju državi, a sve manje porodici, ona slabi. Nadam se da preterujem ali tedencija je da mladi postaju deo poretka koji nije porodičan.

Ove godine obeležavanje Dana mentalnog zdravlja posvećen je prevenciji samoubistva. Možete li nam reći, zašto se ljudi odlučuju na tako nešto?

Broj samoubistva je nažalost u porastu. Preko 800.000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo, dok je kod nas oko 1.000 samoubistava  na 100.000 ljudi. Mnogo više je pokušaja samoubistva, dva puta više nego samoubistava, a svako je ozbilja stvar. Pre svega zbog lošeg standarda, finansijskih problema. Ljudi se osećaju se vrlo loše i pomisle da je jedini izlaz da ih nema, ne mogu više da podnesu tu agoniju. Impulsivna samoubistva se desavaju kada ljudi vise ne mogu da podnesu stres kom su izloženi danima i nažalost niko im se u tom trenutku ne nađe sa njima da im pomogne da ih sasluša i onda oni impulsivno urade nešto neplanirano.  Ako je usled bolesti depresije, ono je planirano, mesecima trpe, ljudi se duže vremena osete loše i prave plan kako ce se ubiti i to zavisi od ličnosti kako će to uraditi. Kada razmišljaju o tome i nekome kazu to znači da i dalje postoji neka želja za životom i tada im treba pomoći i ozbiljno shvatiti jer to je znak da još uvek postoji neka zelja za životom.

Potrebno mnogo ciniti kako da se motivisu da se leče, službe da se uključe, ako su to vernici da se uključi na duhovnom nivou da im sveštenici pomognu jer je tad i lakše da shvate da život treba da se odživi do kraja koliko god da je težak i uvek mu dati šansu, jer uvek postoji šansa. Depresija je tesko oboljenje,ali ima svoje trajanje i prestanak,ljudi moraju da prihvate da nista danas nije neresivo.

Od 17 do 29 je najveći procnat ubistva,najznacajniji su emotivni problemi, reše se na to bez nekog dubljeg razmisljanja, pa su tu potrebni ne samo instituacionalni nacini, vec i savetovalista da ljudi imaju mogucnost da razgovoaraju sa strucnim licima, sa nekim ko ce ih razumeti i pomoci da ne dodje to tog fatalnog ishoda.

Kako da prepoznamo osobu koja ima neki mentalni problem?

Svako se nekad susreo sa mentalnim problemom, i svako se različito nosi sa tim. Ako su bliskiji jeni drugima reci ce problem ali on se vidi i  po nacinima ponasanja, da li osoba izoluje, zeli li da prica, nacin zivota, primeti se promena. Oni cesto zele da pricaju o problemima,ne znaju sta je to ali pricaju o problemima, pogtovu ako pricaju o besmislu života. Vrlo ozbiljno treba shvatiti to kada neko kaze da vise nema zelju o zivotu

Da li je u Bajinoj Bašti potrebno neko savetovalište?

Potrebno je mnogo više da se uradi po tom pitanju. Mi ovde u Domu zdravlja radimo sa ljudima koji imaju definisan problem i koji su odlučili da dođu po pomoć i sve je više njih koji se javljaju. Nema više tabu teme o dolasku kod psihijatra  neuropsihijatra, tako da se i mladi ljudi javljaju. Situacija zahteva da se društvo i lokalna zajednica angažuje na tome da postoji određeni centar gde mogu ljudi da se javljaju mimo bolnice, da dobiju određene savete. Da se napravi hitna pomoć za ljude koji uđu u suicidne rizike, pogotovu za mlade ljude sa emocionalnim problemima. Sa njimatreba da radi neko u tom osetljivom periodu da steknu samopouzdanje , da bolje savladaju rešavanje sopstvenih problema i da smanjimo rizik od razvijanja mentalnih oboljenja.

Sa kakvim problemima se naši građani najčešće javljaju?

Ono što uočavaju lekari opšte prakse su psihosomatska oboljenja koja šalju kod nas, jer ljudi u početku ne prihvataju da imaju mentalni problem, već imaju visoki pritisak, lumbalni sindrom, šećer, probleme moždane cirkulacije. Najčešće dolaze zbog depresije i anksioznih poremećaja. Toliko je veliki nivo nesigurnosti u svakodnevnom životu koji izaziva različite strahove. Ljudi su u strahu za egzistenciju, u strahu od bolesti, u raznoraznim strahovima kada su već na radnom mestu da ne ostanu bez posla, prihvataju sve uslove koje im ne odgovaraju, a na to ih tera ekonomska situacija. Veliki broj ljudi ne može da izdrži ceo mesec bez finansijskih problema. Zahtevi mladih visoki,roditelji žele sve da im priušte i tu je psihološko,mentalno u nekom trećem planu. Ljudi kada bi malo više razgovarali jedni sa drugima, osećali jedni druge oni bi mogli mnogo više jedni drugima da pomognu.

Kada je trenutak kada osoba treba da potraži stručnu pomoć?

Svako od nas ko ima problem koji ne može da reši, koji traje, a odražava se na to da ima problem sa spavanjem, raspoloženjem, mislima koje se nameću, strahovima koji ga sprečavaju. Ako to stanje traje neko vreme, treba da se potraži stručna pomoć. U takvim situacijama traženje stručne pomoći je nešto što će nas rešiti meseci patnje, lošeg kvaliteta života. Lečenje nam pomaže da se vratimo u ravnotežu, jer je neravnoteža nastala zato što na nas deluje gomila faktora iz nas i oko nas, a mi nismo roboti već samo ljudi.

Ovaj članak je pročitalo 1400 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.