Dan zaštite prirode

U Srbiji se 11. aprila obeležava nacionalni Dan zaštite prirode. Ovo je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima.

Za Dan zaštite prirode u Srbiji odabran je 11. april, jer je na današnji dan 1949. godine prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra, a to su vodopadi u okviru Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ na teritoriji opštine Sokobanja. Ovaj datum u našoj zemlji se obeležava od 2009. godine.

Srbija predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta Evrope. U Srbiji, oko 9,34 odsto teritorije je pod državnom zaštitom, dok više od 20 odsto terena pripada ekološkoj mreži. Zaštićeno je 2 633 vrste divljih životinja, bogat je genofon divljih i životinjskih vrsta i varijeteta koji predstavljaju nezamenjive resurse za razvoj mnogih privrednih grana.

U cilju zaštite ekosistema i doprinosu zdravlja oprašivača, JP ,,Nacionalni park Tara“ podržalo je projekat ,,Mapiranje i biomonitoring populacije „divljih“ oprašivača u Srbiji korišćenjem bezbedne i neinvazivne metode“.

U naredne 2 godine sprovodiće se praćenje populacija pčela na teritoriji Srbije. U pitanju su solitarne pčele, koje žive same, ne prave med, bezopasne su i gnezde se u raznim šupljinama. Do sada je u Srbiji zabeleženo preko 700 vrsta solitarnih pčela, o kojima se malo zna.

U Srbiji se koriste 3 tipa gajenih oprašivača – medonosna pčela, bumbar i mason pčele. Mason pčele su naše domaće vrste koje su mnogo efikasnije od medonosne u oprašivanju voća i drugog cveća koje cveta u proleće – jedna ženka mason pčele opraši cvetova koliko i 120 medonosnih pčela. Mason pčele su aktivne na nižoj temperaturi kada voće cveta i kada medonosna pčela još ne leti. Aktivne su samo u proleće, a ostali deo godine miruju u čaurama (kokonima). Miroljubive su, bezopasne, jednostavne za gajenje i nisu izbirljive u pogledu hrane.

Bez oprašivanja nema semena, ni ploda. 80% svih biljaka oprašuju životinje, a među njima su najznačajnije pčele i leptiri. Za proizvodnju 75 odsto naše hrane zaslužni su oprašivači. Uništavanjem staništa, upotreba pesticida, zagađenje i paraziti doveli su do drastičnog smanjenja brojnosti svih oprašivača. Zato je potrebno da što bolje upoznamo „divlje“ pčele i da im pomognemo. Potrebno je da saznamo što više o zastupljenosti i brojnosti solitarnih pčela, što će nam ovaj projekat i omogućiti.

Projekat se bavi razvojem i testiranjem nove metode za praćenje vrsta koje naseljavaju tzv. „hotele za pčele“. Hotel za pčele je postavljen u Jagoštici, a pčele će se same naseliti, ukoliko ih ima u okolini. Nakon njegovog postavljanja, hotel se ne dira do jeseni, kada će se čistiti kokoni i prikupljati podaci o oprašivačima.

Projekat je podržan od strane Centra za promociju nauke.

Izvor: NP ‚‚Tara“

Ovaj članak je pročitalo 278 posetilaca portala!