Ćirilična baština do 27. maja u Bajinoj Bašti

U opštini Bajinoj Bašti se do 27. maja održava peta po redu Ćirilična baština, tradicionalna manifestacija u oblasti kulture i turizma posvećena srpskom jeziku i očuvanju ćirilice.

Uz prigodan kulturno-umentički program dodeljene su nagrade najboljih učeničkih radova sa konkursa “Ćirilica nadahnjuje“ i najboljim likovnim i radovima “Ćirilica Baštom cveta“.

Posle svečanog otvaranja manifestacije u gradskoj galeriji je otvorena izložba „Ko još mari za ć“, nakon čega je predavanje održao prof Časlav Koprivica.

“Mislim da je nedogovorno da mi to danas prepusitmo nekakvoj stihiji i da se ispostavlja da masa ljudi koji smatrtaju da im je svejedno koje pismo koriste. To u praksi znači da se ćirilica potiskuje. Da je to tako dobro da imate dva pisma u upotrebi valjda bi još neki evropski narod bio u situaciji“, kaže Koprivica.

Cilj Ćirilične baštine je da podstiče i neguje korišćenje ćirilice, da na srpskom govornom području obogaćuje kulturni identitet i unapređuje sadržaje u oblasti srpskog jezika i kulture. Organizatori žele da ćirilicu vrate na mesto koje joj pripada.

“Cilj je pre svega da pokažemo da je status ćirilice nezavidan i da dopinesemo da se vrati status našem nacionalom pismu, a to ćemo, nadam se, postići tako što ćemo animirati javnost da razmišlja o tome. Želimo da imamo manifetaaciju koju će posetiti najpoznatija imena srpskog jezika, kulture i književnosti“, kaže Siniša Spasojević, predsednik Organizacionog odbora manifestacije.

Juče je na glavnoj ulici održana Živa biblioteka“ – „knjige“ su ljudi koji imaju bogata lična iskustva i spremni su da ih podele sa „čitaocima“, a „čitanje“ se sastoji od razgovora, nakon čega je u gradskoj galeriji promovisana knjiga „Vuk Stefanović Karadžić“, autora Momčila Vukovića Birčanina, a potom odigrana i predstava „Moj otac Vuk Karadžić“

Za danas je u Ustanovi „Kultura“ planiran okrugli sto na kome će govoriti akademici i profesori na temu: o problemu nastanka ćirilice, ćirilica u Dubrovniku, o ćirilici rukopisnih tekstova profanog karaktera iz XVI veka sa tla Bosne, pojava graždanice u srpskoj rukopisnoj dokumentaciji prve polovine 18. Veka, latinizacija ćirilice, stara srpska ćirilica u eri veštačke inteligencije, srpska ćirilica u savremenoj umetničkoj praksi, današnji status srpske ćirilice i mere njene zaštite, ćirilično nasljeđe Banjaluke i okoline, odrazi Vukove reforme pisma u srpsko-dalmatinskom magazinu i srpski jezik u štampanim i drugim medijima danas.

Večeras u 20 časova pesničko veće održaće književnik i upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović.

Poslednjeg dana manifestacije, u subotu, u Parku ćirilice biće održano takmičenje beba u puzanju “Za bebu više, za slovo bliže“, a u galeriji Ustanove „Kultura“ književno veče predsednika Matice srpske Ivana Negrišorca i uručivanje nagrade „Ćirilična darovnica“.

Ovaj članak je pročitalo 40 posetilaca portala!