Kada poklon postaje mito, a veza način da se završi posao

“Znam čoveka koji to može da završi“, “Ostavi nešto za kafu“ ili “Časti, pa će biti gotovo“, rečenice su koje se često mogu čuti u svakodnevnom životu. Nekada se izgovaraju kroz šalu, nekada sasvim ozbiljno, ali iza njih se često krije pokušaj da se preko novca, poklona ili poznanstava dobije nešto što bi trebalo da bude dostupno svima pod jednakim uslovima.

Nekome je lakše da ponudi novac policajcu nego da plati kaznu, neko veruje da će uz poklon brže doći do lekara, a drugi se oslanjaju na poznanstva kako bi dobili posao ili završili neki administrativni postupak. Takvi postupci često se pravdaju rečima da je to samo čašćavanje, znak zahvalnosti ili snalažljivost.

Međutim, nije svako čašćavanje bezazleno. Kada se novac ili poklon daju kako bi službeno lice postupilo mimo zakona ili uradilo nešto što inače ne bi smelo, reč je o mitu. Za takvo delo odgovaraju i onaj ko mito nudi i onaj ko ga prima, a kazne mogu biti od šest meseci do pet godina zatvora.

Problem je i u tome što se korupcija često osuđuje samo kada je čine drugi. Kada se sami nadjemo u situaciji da možemo nešto da završimo preko veze, lako pronalazimo opravdanje, a to je, da nije bilo drugog načina, da je to samo poklon ili da svi tako rade.

Upravo tu nastaje začarani krug. Ono što se jednom učini kao izuzetak vremenom postaje navika, a ono što bi trebalo da bude neprihvatljivo počinje da se smatra normalnim.

Poklon iz iskrene zahvalnosti nije isto što i mito, ali namera je ono što pravi ključnu razliku. Jer ako nekome nešto dajemo da bismo zauzvrat dobili povlašćen tretman, to više nije samo znak pažnje.

Ovaj članak je pročitalo 201 posetilaca portala!