Preobraženje Gospodnje: Praznik promena i narodnih običaja

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih Hristovih praznika. Prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos se na gori Tavor pred apostolima preobrazio, a njegovo lice zasijalo je poput sunca, dok mu je odeća postala blistavo bela.

Prema Jevanđelju, Hristos je na goru poveo apostole Petra, Jakova i Jovana. Tokom molitve pred njima se pokazala njegova božanska priroda, a uz njega su se pojavili prorok Ilija i Mojsije. Ovaj događaj u crkvenom učenju predstavlja najavu Hristovog stradanja, ali i njegove slave.

Praznik prati i veliki broj običaja koji su se kroz vekove sačuvali u narodu. Jedan od najpoznatijih je osveštavanje grožđa. Nakon liturgije vernici donose grožđe i drugo voće koje se osvećuje i deli, kao izraz zahvalnosti za plodove zemlje. Preobraženje pada tokom Gospojinskog posta, pa je i praznična trpeza posna, uz ribu i vino.

U narodnoj tradiciji Preobraženje označava i prekretnicu u prirodi. Veruje se da se od ovog dana leto polako menja, da noći postaju hladnije, voda svežija, a priroda počinje da poprima prve znake jeseni. Otuda i poznata izreka da se “preobražava i gora i voda“.

Sa praznikom su povezana i brojna verovanja. U pojedinim krajevima žene su uoči Preobraženja vezivale crveni ili beli konac oko ruke i zamišljale želju, verujući da će se ona ostvariti ukoliko konac ostane čitav. Ovaj običaj pripada narodnoj tradiciji, a ne crkvenim pravilima.

Prema starim verovanjima, Preobraženje je trebalo provesti u miru, bez svađe, ružnih reči i teških poslova. Verovalo se i da tog dana nije dobro plakati, dugo spavati tokom dana ili preterivati u provodu i piću.

Praznik je u narodu dugo povezivan i sa promenama u životu. Smatralo se da je dobar trenutak da čovek započne nešto novo ili promeni naviku koju odavno želi da ostavi. Prvo probanje grožđa tog dana takođe se vezivalo za simboliku novog početka i zahvalnosti.

Brojna narodna verovanja odnose se i na vreme. Tako se govorilo da lepo vreme na Preobraženje može nagovestiti slabiju narednu žetvu, dok oblačan ili kišovit dan najavljuje plodniju godinu.

U mnogim mestima širom Srbije praznik se obeležava liturgijama, saborima i vašarima.

Ovaj članak je pročitalo 67 posetilaca portala!