Ćirilica izmedju zabrane i opstanka
Bajina Bašta domaćin je Dana evropske baštine, koji se ove godine održavaju pod sloganom „Čuvari nasleđa: Kako ga oživeti, sačuvati i preoblikovati“. Tim povodom u Muzeju ćirilice otvorena je izložba „Zabrane srpske ćirilice“, autora profesora Isidore Bjelaković i Aleksandra Milanovića.
Izložba donosi pregled istorije srpske ćirilice od 18. do 20. veka, podsećajući na periode zabrana i pritisaka na njenu upotrebu, ali i na primere odbrane i istrajnosti u očuvanju nacionalnog pisma.
Govoreći o značaju ćirilice u savremenom dobu, profesor Aleksandar Milanović istakao je da digitalizacija menja položaj jezika i pisama, donoseći istovremeno nove izazove, ali i prilike za njihovo očuvanje i veću zastupljenost.
„Digitalna era suštinski menja status jezika i pisama. Ipak, digitalizacija nam pruža i priliku da jezike i pisma koji se povlače iz primarne upotrebe vratimo na mesto koje im pripada po tradiciji, značaju i kulturi“, rekao je Milanović, naglašavajući da pre svega govori o srpskoj ćirilici.
lzložba „Zabrane srpske ćirilice“ podseća da očuvanje pisma nije samo čuvanje tragova prošlosti, već i odgovornost prema budućim generacijama. Upravo kroz ovakve programe, Dani evropske baštine u Bajinoj Bašti ukazuju na značaj negovanja kulturnog nasleđa i pronalaženja načina da ono ostane živo i prisutno u savremenom društvu, rekao je Milanović
Ovaj članak je pročitalo 376 posetilaca portala!
