GlobusPanorama

WWF: Poziv na zabranu upotrebe plastike

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF poziva vlade da podrže globalne zabrane i postepeno ukidanje štetnih jednokratnih plastičnih proizvoda poput plastičnog pribora za jelo, e-cigareta, mikroplastike u kozmetici i sl.

Ovaj apel stiže uoči pregovora o UN-ovom sporazumu o zagađenju plastikom koji će bit održan u Parizu od 29. maja do 2. juna 2023.

WWF je naručio niz novih izveštaja koji su danas objavljeni, a koji identifikuju najštetnije plastične proizvode koji zagađuju životnu sredinu i predlažu globalne mere kontrole neophodne za eliminaciju, umanjenje ili sigurno upravljanje tim predmetima.

Organizacija zagovara da se ove mere uključe u tekst sporazuma koji će biti objavljen uoči sledeće runde pregovora u decembru 2023. godine. Istraživanje nudi niz opcija koje mogu da doprinesu rešavanju najhitnijih izazova zagađenja plastikom u sklopu novog globalnog sporazuma, tako što plastične proizvode deli u dve grupe – one koje možemo značajno da smanjimo ili eliminišemo u kratkom roku (razred I) i one koje trenutno ne možemo značajno da smanjimo ili eliminišemo, ali zahtevaju globalne mere kontrole kako bi se promovisalo recikliranje i odgovorno upravljanje i zbrinjavanje (razred II). Analiza deli proizvode u široke kategorije na osnovu rizika zagađenja, a WWF veruje da će to pomoći svrsishodnoj regulaciji na globalnom nivou, umesto da se donose zakoni za pojedinačne plastične predmete – što može da bude kompleksno i da stvori moguće pravne praznine.

„Zaključani smo u sistemu u kome proizvodimo količinu plastike koja je mnogo veća nego što bilo koja zemlja na svetu može pravilno „da iznese“ na svojim leđima. To dovodi do krize zagađenja, a svoja leđa tu „podmeće“ upravo najugroženija grupa ljudi – prosečni građani, a ne bogataši“, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije. „Ako odmah ne reagujemo, situacija će se samo pogoršati. Prema trenutnim saznanjima, do 2040. godine globalna proizvodnja plastike će biti
udvostručena“, istakla je Kalauz.

Iako je plastika jeftina i svestrana, s neograničenim mogućnostima za upotrebu u mnogim industrijama, skoro polovina sve plastike koristi se za proizvodnju kratkotrajnih ili jednokratnih proizvoda koji se razgrađuju stotinama godina, a većina se upotrebljava u zemljama s visokim i srednjim primanjima. Nažalost, recikliranje nije dovoljno jer se globalno reciklira manje od 10% plastičnih proizvoda.

Svesni ovog ogromnog problema i WWF Adria, kao regionalni ogranak svetske organizacije za zaštitu prirode, započeo je s aktivnostima usmerenim na rešavanje problema plastike, uključujući aktivnosti izvlačenja zaostalog ribolovnog alata iz mora, koji još stotinama godina može da ima ribolovačku funkciju, a istovremeno je ogroman zagađivač – od plastike.

“Ali ne radi se samo o plastikom zagađenom moru, pogledajte naše reke, plastične kese koje se vijore na granama drveća ili parkove u kojima skoro da se trava ne vidi od prazne plastične ambalaže….Nije reč samo o zagađenju, već i o kvalitetu našeg života i životne sredine, zato je važno da jedinstveno postupamo. Takođe, voleli bismo da vidimo i mnogo veću spremnost korporativnog sektora da se stvarno uhvati u koštac sa ovim problemom“, zaključuje Kalauz.

Eliminisanje visokorizične i nepotrebne jednokratne plastike je prvi korak ka stvaranju pravednije i kružne (cirkularne) ekonomije, ali ugovor mora da osigura priznanje i uključivanje onih koji bi mogli da budu pogođeni takvim zabranama, poput radnika koji se bave otpadom. Pregovori u Parizu jedinstvena su prilika da se predlože globalne mere koje bi, napokon, mogle da nas udalje od jednostranog načina razmišljanja – onog koji podstiče dvostruku krizu – krizu prirode i klime. Tako bismo mogli da budemo usmereni ka putu pozitivnog uticaja na prirodu, a samim tim i ka sopstvenom opstanku.

Ovaj članak je pročitalo 252 posetilaca portala!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.