Položaj penzionera u fokusu kongresa u Bajinoj Bašti

Na Kongresu Udruženja sindikata penzionera Srbije, koji je danas počeo u Bajinoj Bašti, otvorena su pitanja materijalnog položaja najstarijih građana i dostupnosti zdravstvene zaštite. Predstavnici penzionerskih udruženja i zdravstveni stručnjaci ukazali su na probleme niskih primanja, dugih lista čekanja i nedovoljne dostupnosti zdravstvenih usluga u ruralnim sredinama.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić izjavio je da je tokom poslednje decenije došlo do velikog raslojavanja stanovništva, a da su među građanima koji teško podmiruju osnovne životne potrebe i brojni penzioneri.

„Oko 960.000 penzionera živi na granici socijalne održivosti, a 435.000 penzionera živi u apsolutnom siromaštvu. To znači da oni iz svojih prihoda, odnosno penzija, ne mogu da pokriju osnovne troškove hrane, stanovanja i grejanja“, rekao je Grujić.

Prema njegovim rečima, Udruženje sindikata penzionera Srbije, Savez penzionera Srbije i Udruženje penzionera „Nezavisnost“ nastoje da usaglase zahteve i zajednički nastupe prema nadležnim institucijama.

„Želimo da pomognemo da se, zajedno sa nadležnim organima i institucijama, izborimo za određene mere i programe koji će olakšati život i prepoznati teškoće ljudi koji žive u izuzetno velikoj nemaštini“, naveo je Grujić.

On je istakao da su tri organizacije definisale četiri zajednička zahteva: da penzije ne budu niže od 55 odsto prosečne zarade, da se vrate oduzeti delovi penzija, da se ukinu kazneni poeni za prevremeno penzionisanje za penzionere sa 40 godina radnog staža, kao i da nakon smrti jednog supružnika drugom pripadne 30 odsto penzije preminulog supružnika.

Grujić je ukazao i na probleme u zdravstvenoj zaštiti starijih, posebno na duge liste čekanja za operacije kuka i kolena i lečenje kardiovaskularnih bolesti.

„Za sve je potreban dogovor, politička volja i presudan uticaj onih koji donose političke odluke“, rekao je Grujić, ocenjujući da penzionerske organizacije treba da imaju veći uticaj u razgovorima o visini penzija i drugim socijalnim davanjima.

Grujičić: Stacionarne i pokretne ambulante potrebne su manjim sredinama

Govoreći o problemima zdravstvenog sistema, profesorka doktorka Danica Grujičić kao jedan od ključnih nedostataka izdvojila je slabu organizaciju, uprkos ulaganjima u zdravstvo tokom prethodnih godina.

„Dobar zdravstveni sistem mora da bude zasnovan na lekaru opšte prakse koji je dobro obučen i dobro opremljen“, rekla je Grujičić.

Ona je navela da je Ministarstvo zdravlja ranije pripremilo plan pilot-projekta koji je obuhvatao 100 ambulanti, od kojih bi deo bio stacionaran, a manji deo pokretan.

Prema njenom predlogu, stacionarne ambulante trebalo bi organizovati u mestima sa 10.000 do 20.000 stanovnika, dok bi pokretne ambulante bile namenjene područjima sa velikim brojem sela i malim brojem stanovnika.

„Tamo gde postoji 10.000, 20.000 ljudi, onda je stacionarna ambulanta u kojoj je predviđen i stomatolog“, navela je Grujičić.

Dodala je da bi u sredinama sa starijim stanovništvom, u kojima nema mnogo dece, trebalo organizovati zdravstvenu službu sa porodičnim lekarom i stomatologom, uz dostupnost farmaceuta i apoteke.

Grujičić je ukazala i na potrebu bolje saradnje zdravstvenih ustanova u pograničnim područjima Srbije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, kako bi stanovnici udaljenih mesta lakše dolazili do potrebnog lečenja.

Delić: Primarna zdravstvena zaštita treba da bude oslonac prevencije

Dragan Delić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, po specijalizaciji infektolog i hepatolog, govorio je o hroničnim bolestima koje su česte u starijoj populaciji i značaju njihovog ranog otkrivanja.

Prema podacima koje je izneo, gotovo 23 odsto stanovništva Srbije starije je od 65 godina, dok istraživanja u zapadnoj Evropi pokazuju da više od 55 odsto osoba starijih od 70 godina ima dve ili više hroničnih bolesti.

„Suština je u prevenciji. Jedna blagovremena prevencija ukazaće na rizike ili slabe tačke koje postoje kod neke osobe, ili će se bolest, ako se pojavila u početnoj fazi, blagovremeno prepoznati i lečiti“, rekao je Delić.

On je istakao da primarna zdravstvena zaštita treba da ima ključnu ulogu u prevenciji, ranom otkrivanju bolesti i praćenju zdravstvenog stanja pacijenata.

Predložio je proširenje preventivnih pregleda i skrining programa za starije, posebno kada je reč o osteoporozi, karcinomu prostate, pluća i kože, aneurizmi aorte i depresiji. Ukazao je i na značaj savetovališta u domovima zdravlja, namenjenih osobama sa dijabetesom, hroničnim opstruktivnim bolestima pluća i drugim zdravstvenim problemima.

Delić je kao mogućnost za unapređenje prevencije naveo i primenu veštačke inteligencije u praćenju zdravstvenog stanja starijih osoba.

„Veštačka inteligencija može dosta da pomogne u praćenju svake osobe. Ona neće donositi odluke — odluke donosi lekar, ali pomaže lekaru u praćenju“, objasnio je Delić.

Kongres Udruženja sindikata penzionera Srbije nastavlja se sutra, kada je predviđen nastavak rada po dnevnom redu, kao i održavanje prve sednice Predsedništva i konstituisanje nadležnih organa udruženja.

Ovaj članak je pročitalo 2841 posetilaca portala!