Medijska pismenost protiv lažnih vesti
Povodom Globalne nedelje medijske i informacione pismenosti, koja se obeležava od 24. do 31. oktobra, stručna i šira javnost podsećaju se na značaj provere informacija. U vreme kada veštačka inteligencija može da stvori uverljive fotografije, glasove i video-snimke, sve je važnije znati kako razlikovati autentičan sadržaj od greške, manipulacije ili namerne obmane.
Fotografija poplavljene ulice, snimak poznate osobe koja izgovara šokantnu izjavu ili dramatična vest o događaju koji se navodno upravo dogodio – svakodnevno se slični sadržaji šire društvenim mrežama, internet portalima i aplikacijama za razmenu poruka.
Problem je što ono što vidimo na ekranu ne mora uvek da odgovara stvarnosti. Fotografija može biti autentična, ali snimljena pre nekoliko godina i na sasvim drugom mestu. Video može biti izvučen iz konteksta, dok pojedini snimci i fotografije mogu biti potpuno izrađeni pomoću veštačke inteligencije.
Zbog toga danas nije dovoljno samo pročitati vest ili pogledati fotografiju. Potrebno je proveriti ko je informaciju objavio, odakle ona potiče i postoje li pouzdani dokazi koji je potvrđuju.
Fotografija više nije dovoljan dokaz
Jedan od čestih načina obmanjivanja javnosti jeste objavljivanje stvarnih fotografija uz netačan opis.
Na primer, fotografija poplave iz jedne države može se predstaviti kao prizor iz grada u kojem se nepogoda navodno dogodila tog dana. Iako sama fotografija nije lažna, informacija koju prenosi može biti potpuno netačna.
Razvojem veštačke inteligencije ovaj problem postaje još složeniji. Savremeni alati omogućavaju stvaranje fotografija i video-snimaka koji izgledaju veoma uverljivo, iako prikazuju događaje koji se nikada nisu dogodili.
Tako na internetu mogu da se pojave izmišljeni prizori saobraćajnih nesreća, požara, prirodnih katastrofa ili javnih ličnosti u situacijama u kojima nikada nisu bile.
Posebnu opasnost predstavljaju takozvani deepfake snimci, odnosno digitalno manipulisani ili veštački generisani audio i video-sadržaji koji mogu stvoriti utisak da je određena osoba nešto izgovorila ili učinila.
Takvi sadržaji mogu se koristiti za privlačenje pažnje i prikupljanje klikova, ali i za prevare, narušavanje ugleda pojedinaca ili namerno obmanjivanje javnosti.
Kako efikasno proveriti sumnjivu informaciju?
Za osnovnu proveru nije potrebno posebno tehnološko znanje. Nekoliko jednostavnih koraka može pomoći da prepoznamo upozoravajuće znakove i izbegnemo deljenje nepouzdanih informacija.
Pročitajte više od naslova
Naslovi poput „Šokantno otkriće koje svi kriju“ ili „Podelite odmah, pre nego što obrišu“ često pokušavaju da izazovu snažnu emocionalnu reakciju.
Pročitajte ceo tekst. Proverite da li sadržaj zaista potvrđuje tvrdnju iz naslova i da li su navedeni konkretni podaci, dokumenti ili izjave.
Proverite ko je objavio vest
Pogledajte naziv medija, autora i datum objavljivanja.
Da li je poznato odakle informacija potiče? Da li se navode sagovornici, dokumenti ili drugi proverljivi izvori?
Pokušajte da istu vest pronađete i kod drugih pouzdanih, međusobno nezavisnih izvora. Veliki broj pregleda, komentara i deljenja ne znači da je vest istinita.
Proverite fotografiju ili snimak
Ako fotografija deluje sumnjivo, pokušajte da je pretražite pomoću alata Google Lens ili Google Images.
Takva pretraga može pokazati da li je ista fotografija ranije objavljivana i u kakvom kontekstu.
Kod video-snimaka proverite postoji li duža, originalna verzija. Obratite pažnju na okolnosti događaja, glas, pokrete usana i detalje u pozadini.
Imajte u vidu da nepravilnosti mogu pobuditi sumnju, ali da njihov izostanak nije dokaz autentičnosti.
Razmislite pre nego što podelite
Ako niste pronašli pouzdan izvor ili potvrdu informacije, nemojte je predstavljati kao utvrđenu činjenicu.
Potražite dodatne podatke ili proveru kod medija i organizacija koje se bave proverom činjenica.
Ukoliko informaciju nije moguće proveriti za jedan minut, to ne znači da je lažna. Znači samo da je potrebno više vremena da bi se utvrdila njena pouzdanost.
Tri načina na koja fotografije i snimci mogu da obmanu javnost
1. Stara fotografija predstavljena kao nova vest
Na društvenim mrežama objavljena je fotografija poplavljene ulice uz tvrdnju da se nepogoda dogodila danas.
Pretragom fotografije, međutim, može se ustanoviti da je nastala pre nekoliko godina, u drugoj državi.
U takvim slučajevima potrebno je proveriti datum nastanka fotografije, mesto događaja i informacije nadležnih službi.
2. Fotografija događaja koji se nikada nije dogodio
Internetom se širi dramatična fotografija urušene zgrade ili velikog požara, ali o navodnom događaju nema izveštaja lokalnih službi ni pouzdanih medija.
Moguće je da je slika nastala pomoću veštačke inteligencije ili da je naknadno digitalno izmenjena. Međutim, odsustvo drugih izveštaja samo po sebi nije dokaz da je fotografija lažna.
Potrebno je potražiti njen izvor, proveriti okolnosti i uporediti dostupne informacije.
3. Video u kojem osoba navodno govori nešto što nikada nije rekla
Na internetu se pojavljuje snimak javne ličnosti koja izgovara neobičnu ili kontroverznu izjavu.
Snimak može biti izvučen iz konteksta, montiran ili napravljen pomoću tehnologije koja omogućava zamenu lica i veštačko generisanje glasa.
Zbog toga je važno pronaći originalnu izjavu, celovit snimak i nezavisnu potvrdu njegovog sadržaja.
Ovi primeri su ilustrativni i ne odnose se na konkretne događaje.
Može li se veštačka inteligencija prepoznati na prvi pogled?
Ne uvek.
Ranije su veštački generisane fotografije često sadržale upadljive greške, poput nepravilno prikazanih šaka, nečitljivog teksta, nelogičnih senki ili neobičnih detalja u pozadini.
Međutim, alati za generisanje fotografija i video-snimaka postaju sve napredniji, pa takve nepravilnosti više nisu pouzdan način otkrivanja manipulacija.
Postoje i tehnologije za proveru porekla digitalnog sadržaja, među kojima su oznake Content Credentials. One mogu pružiti podatke o nastanku i pojedinim izmenama fotografije ili drugog digitalnog materijala.
Ipak, nisu prisutne u svim datotekama, a ni njihovo postojanje ne dokazuje samo po sebi da je ono što fotografija prikazuje istinito.
Zato je najpouzdaniji pristup kombinovanje više metoda: provere izvora, vremena i mesta nastanka, originalnog materijala i nezavisnih potvrda.
Nije svaka netačna informacija namerna obmana
Važno je razlikovati grešku od namernog širenja lažnih informacija.
Netačna informacija može nastati zbog nepažnje, pogrešnog tumačenja ili nedovoljno temeljne provere. Ljudi je često prenose zato što veruju da je istinita.
Dezinformacija, s druge strane, podrazumeva namerno širenje neistinitih ili obmanjujućih sadržaja.
Ni korišćenje veštačke inteligencije samo po sebi nije problem. Ona se može koristiti za izradu ilustracija, edukativnih materijala i brojnih drugih korisnih sadržaja.
Problem nastaje kada se veštački stvoren ili izmenjen materijal, bez odgovarajućeg objašnjenja, predstavlja kao autentičan dokument, fotografija ili snimak stvarnog događaja.
Medijska pismenost je odgovornost svih
Globalna nedelja medijske i informacione pismenosti, koju obeležavaju UNESCO i partneri širom sveta, ove godine održava se od 24. do 31. oktobra pod temom „Svi imamo svoju ulogu – medijska i informaciona pismenost za sve“.
Ovogodišnja kampanja ukazuje na zajedničku odgovornost novinara, obrazovnih ustanova, tehnoloških kompanija, donosilaca odluka i građana u stvaranju pouzdanijeg informacionog okruženja.
Posebna pažnja posvećena je kritičkom razmišljanju, odgovornom korišćenju digitalnih platformi i izazovima koje donosi veštačka inteligencija.
U vremenu kada svako može jednostavno da napravi i objavi sadržaj koji izgleda kao profesionalna fotografija ili televizijski prilog, medijska pismenost postaje važna svakodnevna veština.
Ona podrazumeva sposobnost da razlikujemo činjenice od tvrdnji, prepoznamo nepouzdane izvore i razumemo da popularnost neke objave nije potvrda njene istinitosti.
To je posebno važno kada informacije izazivaju strah, bes ili podele u društvu. Isti kriterijumi provere treba da važe za sve tvrdnje, bez obzira na to ko ih iznosi.
Zato, pre nego što sledeći put podelite dramatičnu vest, fotografiju ili video-snimak, odvojite malo vremena za proveru.
Možda nećete odmah utvrditi šta je istina, ali ćete smanjiti mogućnost da i sami doprinesete širenju obmane.
Pre nego što podelite vest – proverite!
PROČITAJTE više od naslova.
PROVERITE ko je objavio informaciju.
POTRAŽITE originalnu fotografiju ili snimak.
UPOREDITE tvrdnju sa drugim pouzdanim izvorima.
TEK ONDA PODELITE informaciju.
Izvor za podatke o obeležavanju: UNESCO, Global Media and Information Literacy Week 2026.
Ovaj članak je pročitalo 530 posetilaca portala!
