„Ima dana“ – kako jedna pesma postaje boemska himna

„Ima dana“ je pesma koja je osvojila srca mnogih generacija i postala nezaobilazan deo kafanske i boemske tradicije Srbije. Ipak, njeno poreklo i nastanak kriju zanimljive priče koje nisu svima poznate.

Ova romansa prošla je kroz nekoliko transformacija pre nego što je dobila današnji oblik, a o njenom poreklu postoje dve najčešće verzije. Jedna priča kaže da je pesmu prvi put čuo Vojislav Vojkan Tasić, poznati interpret starogradskih melodija, tokom posete jednoj muzičkoj klapi iz Brača u Beogradu, 1960-ih. Zaintrigiran melodijom, Vojkan ju je doradio i dodao sopstvene stihove, te je ubrzo počeo da je izvodi po beogradskim kafanama, posebno u Skadarliji, gde je pesma brzo postala omiljena među boemima. Njegova porodica i danas tvrdi da je pesma zapravo dalmatinskog porekla, a Vojkan ju je samo prilagodio beogradskom duhu.

Druga verzija vezuje „Ima dana“ za Šibenik. Po ovoj priči, Mile Bogdanović je prvi put čuo pesmu na okupljanju Šibenčana u Beogradu, zahvaljujući spikerki Dušanki Kalanj. Pesma, za koju se tvrdi da je narodna iz Šibenika, zatim je postala popularna zahvaljujući njegovom izvođenju. Mile je 1968. snimio singl sa ansamblom Dušana Radetića, donoseći pesmi prepoznatljivu interpretaciju koju je zadržao od prvog susreta sa melodijom.

Kroz decenije, „Ima dana“ su pevali mnogi poznati umetnici sa ovih prostora, uključujući Silvanu Armenulić, Zvonka Bogdana, Kiću Slabinca i mnoge druge. Njena popularnost bila je tolika da je inspirisala i ime jedne kultne kafane u Skadarliji – restoran „Ima dana“ otvoren je 1969. i pesma je ubrzo postala zaštitni znak ovog mesta. Restoran je čak izdao suvenir-ploču i medalju sa nazivom pesme, što dodatno potvrđuje njen status u boemskoj kulturi.

Danas „Ima dana“ nije samo pesma, već simbol jednog vremena, generacije i čuvene kafanske scene Beograda, ostajući trajno povezana sa boemskim duhom Skadarlije.

Ovaj članak je pročitalo 354 posetilaca portala!