Избори за председника бекрија

У овој причи биће речи о једном необичном догађају који се у старој Бајиној Башти збивао сваке године, једног дана у месецу фебруару. Тог дана падао је и хришћански празник, по мом сећању били су то Три јераха или Сретење.

Тог дана бајинобаштанске бекрије бирале су свог председника. Избор се одржавао у хотелу „Босна“, где би се већ у поподневним сатима нашли сви бајинобаштански „пријатељи чашице“. Поред њих, присуствовао је и знатан број грађана који су забаве ради били ту, али не и као такмичари, већ као организатори и финансијери догађаја. Истовремено они су били и жири чија је дужност била да будно прате и правично мере колико је ко попио, а да је остао „при себи“, бар толико да чује и разуме да је он победник. Благовремено је припремљена и пристојна количина хране за мезе уз пиће које се точило у неограниченим количинама.

Изборна процедура одвијала се на следећи начин. На договорени знак једног од виђенијих грађана ритуал би отпочео. Требало је видети полет са којим су такмичари кренули. Добро се јело, али се још више пило. Успут се причало, певало, збијале се познате чаршијске шале и слично. Како је време одмицало тако су већ почели да се издвајају бољи тј. издржљивији такмичари. Ту и тамо глава неких такмичара се све више клатила, док би се на крају спустила на место његовог тањира, који је неко од чланова жирија благовремено склонио. Тај такмичар би блажено почео да хрче и самим тим је дисфалификован из даљег такмичења.

На крају онај који би највише издржао од свих, а то значи  да без обзира што је пијан као земља, и даље може да држи главу усправно, да проговори по неку реч, али на ноге не може, што по пропозицијама такмичења није ни морао, и онда би он био проглашен за председника бајинобаштанских бекрија. Као победничко обележје стављен му је око врата венац са нанизаним црвеним сушеним паприкама. На крају, славље се завршавало тако што је новоизабрани председник стављен у ручна колица или у корпу бицикла са три точка (као на слици), па окружен организаторима догађаја уз пратњу музике, био вучен пред своју кућу и предаван породици.

Аутор: Мијо Димитријевић

 

Ovaj članak je pročitalo 819 posetilaca portala!

Prvi Portal

Redakcijski prilog

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.